Na suđenju Vesni Sredojević, Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Zoranu Krstiću i Stefanu Pavloviću, okrivljenim za nesavesno postupanje u službi, zbog smrti prekršajnog zatvorenika Stanimira Brajkovića, svedočio je Nikola Lukić, koji je bio u istoj sobi sa Brajkovićem kada se incident dogodio.
Lukić je tokom svedočenja izjavio da nema ništa loše da kaže o optuženima, ali je detaljno ispričao događaje koji su prethodili smrti Brajkovića. On je bio zatvoren zbog vožnje motocikla bez dozvole i proveo je dva meseca u zatvoru, od 9. januara do 9. marta. U sobi su se nalazili i Brajković, Milenko Miličić, kao i trojica zatvorenika osuđenih za ubistvo Brajkovića – Srećko Stanković, Saša Stevanović i Dalibor Petrović.
Prema Lukiću, sve je bilo u redu tokom prvih dana, dok je Brajković imao novca za kantinu. Kada su mu se sredstva iscrpila, trojica zatvorenika su počela da ga maltretiraju. Lukić je svedočio o fizičkom zlostavljanju, rekavši da su ga šamarali, šutirali i prekrivali mu usta. On je pokušavao da zaštiti Brajkovića, ali se suočavao sa napadima trojice zatvorenika. U tom periodu, Lukić je izgubio 30 kilograma zbog stresa i trauma.
Lukić je bio svedok brutalnog maltretiranja koje je trajalo dva do tri sata na poslednjem danu kada je Brajković bio žrtva. Prema njegovim rečima, trojica zatvorenika su ga zastrašivali pretnjama prema njegovom unuku, što je moglo biti razlog zašto nije prijavio maltretiranje. Kada su stražari dolazili da provere da li je sve u redu, Brajković je uvek odgovarao da jeste.
Lukić je takođe ispričao kako je Brajković povređen nekoliko puta pre nego što je preminuo. Kada su ga prvi put vodili u ambulantu, rekao je da je udario glavom u natkasnu dok je pravio ovsene pahuljice. Drugi put se povredio padajući u kupatilu, dok su trojica zatvorenika sedela za stolom. Lukić tvrdi da su tada bili mirni i da Brajkovića nisu tukli.
Na kraju, Lukić je naveo da je Brajković poslednjih dana imao problema sa izlaskom u šetnju zbog hladnog vremena. Jednom prilikom, kada je ležao na brojanju, komandir zatvora je pitao šta je sa njim, a zatvorenici su rekli da je popio bensedin i da spava. Lukić je ukazao na to da je komandir bio neodgovoran jer nije proverio stanje Brajkovića.
Lukić je takođe otkrio da su trojica zatvorenika koji su maltretirali Brajkovića dolazili iz iste ulice i verovatno su tražili da budu smešteni u istu sobu. Nakon Brajkovićeve smrti, u sobu je došao novi zatvorenik po imenu Živković koji je takođe postao meta maltretiranja. Lukić je zatim prijavio situaciju, a komandiri su intervenisali.
Osim toga, Lukić je svedočio i o incidentu u kojem ga je medicinski tehničar u zatvoru navodno zarazio hepatitisom C, jer ga je ubo iglom koju je pronašao u kanti za smeće. Ovaj detalj ukazuje na ozbiljnost uslova u zatvoru i na neadekvatnu medicinsku negu.
Ovo suđenje otvara brojna pitanja o odgovornosti zatvorskog osoblja i uslovima u kojima zatvorenici žive. Na osnovu Lukićevog svedočenja, može se pretpostaviti da su se mnogi problemi u zatvoru mogli izbeći da je bilo više pažnje na zaštitu zatvorenika i adekvatnu medicinsku negu. U ovom slučaju, smrt Stanimira Brajkovića je tragikomičan rezultat nasilja i nesavesnog postupanja, što podseća na potrebu za reformom zatvorskog sistema u Srbiji.
