U Srbiji je od 1. januara do 30. juna 2026. godine uvedena privremena mera ograničenja uvoza određenih proizvoda od gvožđa i čelika, kao i portland cementa. Ova odluka doneta je s ciljem obezbeđenja ekonomske stabilnosti sektora koji je od strateške važnosti za ekonomiju zemlje. Uredba je obuhvatila pet grupa proizvoda: portland cement, toplo valjane i hladno valjane proizvode od čelika, rebrasti betonski čelik, toplo valjanu žicu u koturu i rebrasti betonski čelik u šipkama.
Kao deo ove uredbe, određene su tarifne kvote koje se primenjuju na uvoz pomenutih proizvoda. Ukupan obim kvota iznosi 421.094 tone, pri čemu je najveći deo, od 250.350 tona, namenjen uvozu portland cementa. Nakon popunjavanja ovih kvota, na dalji uvoz primenjivaće se carina od 50 procenata. Ove kvote se najviše odnose na države članice Evropske unije, kao i na Tursku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Severnu Makedoniju, Ukrajinu, Kinu i Belorusiju.
Uredba predviđa podelu kvota na podkvote kako bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine i sprečili poremećaji na tržištu. Svaka podkvota je individualno određena za svaku državu koja ima izražen interes za snabdevanje tržišta, a obim svake individualne kvote proporcionalan je udelu u ukupnom uvozu posmatranih proizvoda u periodu od 2020. do 2024. godine.
Kako bi se obezbedilo ravnomerno snabdevanje tržišta tokom ovog perioda, svaka individualna kvota će biti podeljena na kvartalne podkvote, sa određenim maksimalnim granicama za prva dva kvartala. Ova mera će omogućiti prelivanje kvote ukoliko se ne ispuni u prvom kvartalu. Raspodela tarifnih kvota će se vršiti na osnovu hronološkog redosleda, tako da će sistem „prvi došao, prvi uslužen“ biti primenjen. Uprava carina će biti zadužena za sprovođenje postupka i mesečno izveštavanje Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije o stanju uvoza.
Uvoznici koji žele da ostvare povlašćeni tarifni tretman u okviru kvota biće obavezni da dostave dokaze o preferencijalnom poreklu proizvoda, u skladu sa važećim sporazumima o slobodnoj trgovini. Ova uredba dolazi u trenutku kada je srpska ekonomija suočena s izazovima globalnih tržišta i potrebom za jačanjem domaće proizvodnje. Očekuje se da će ova mera doprineti stabilizaciji tržišta i pružiti podršku lokalnim proizvođačima.
Iako su ovakve mere često predmet debate, vlasti smatraju da su potrebne kako bi se zaštitila domaća industrija i očuvala radna mesta. Ekonomisti upozoravaju da bi, ukoliko se ovakve mere ne primenjuju pažljivo, moglo doći do negativnih posledica po potrošače, kao što su povećanje cena i smanjenje izbora na tržištu.
S obzirom na sve veće izazove s kojima se suočava globalna ekonomija, kao i rastuće tenzije u trgovinskim odnosima, ovakve mere mogu biti neophodne za održavanje stabilnosti na domaćem tržištu. U tom kontekstu, važno je pratiti efekte ovih ograničenja na duži rok kako bi se ocenila njihova uspešnost.
U narednim mesecima, očekuje se da će se situacija na tržištu razvijati, a vlasti će morati da budu spremne da reaguju na eventualne promene i izazove. Samo vreme će pokazati da li će ove mere doprineti dugoročnom jačanju srpske industrije ili će doneti nove izazove.
