Iranska valuta, rijal, ponovo je doživela dramatičan pad, dostigavši novi rekordni minimum od 1,3 miliona rijala za jedan američki dolar. Ova brza devalvacija dodatno pojačava inflaciju u zemlji, što dovodi do povećanja cena osnovnih životnih namirnica i drugih potrepština. Ovaj trend bi mogao biti dodatno pogoršan nedavnom promenom cena benzina, koja je uvedena u poslednjim danima.
Pad vrednosti rijala se dešava u trenutku kada pregovori između Vašingtona i Teherana o iranskom nuklearnom programu očigledno stagniraju. Osim toga, postoji stalna neizvesnost zbog rizika od obnavljanja sukoba između Irana i Izraela, što dodatno komplikuje situaciju. Ekonomija Irana je već godinama pod teškim međunarodnim sankcijama, posebno nakon što je tadašnji predsednik SAD, Donald Tramp, 2018. godine jednostrano povukao Vašington iz nuklearnog sporazuma sa svetskim silama.
Nuklearni sporazum, potpisan 2015. godine, bio je osmišljen da ograniči zalihe uranijuma u Iranu u zamenu za ublažavanje sankcija. U to vreme, jedan dolar je vredeo oko 32.000 rijala, što je starkno kontrastno trenutnoj situaciji. Nakon Trampovog povratka u Belu kuću početkom 2021. godine, njegova administracija je nastavila sa kampanjom „maksimalnog pritiska“, koja je dodatno pojačala sankcije na iranski finansijski sektor i izvoz energije.
Sjedinjene Američke Države su ponovo započele progon firmi koje su uključene u trgovinu iranskom sirovom naftom, što je uključivalo i prodaju sa popustom kupcima u Kini. Ove mere su značajno smanjile kapacitete Irana za izvoz nafte, što je dodatno pogoršalo ekonomske prilike u zemlji.
Krajem septembra, pritisak na Iran se dodatno pojačao kada su Ujedinjene nacije ponovo uvele sankcije vezane za nuklearni program. Ove nove mere su ponovo zamrznule iransku imovinu u inostranstvu i obustavile transakcije oružja sa Teheranom. Ovakva situacija je još jednom podsetila na to koliko je iranska ekonomija ranjiva i koliko zavisi od međunarodnih odnosa i pregovora.
Inflacija, koja se dodatno pogoršava devalvacijom rijala, naročito pogađa najsiromašniju populaciju u Iranu. Cene osnovnih životnih namirnica su u porastu, a mnogi građani se bore da priušte čak i osnovne potrepštine. U takvim uslovima, iranska vlada se suočava sa izazovima u održavanju stabilnosti i poverenja među građanima.
Pored ekonomskih problema, unutrašnja politika Irana takođe utiče na situaciju. Mnogi analitičari smatraju da se vlada suočava sa kritikama zbog neuspeha u rešavanju ekonomskih problema, što može dovesti do političke nestabilnosti. U takvim trenucima, povećanje tenzija između Irana i njegovih suseda, posebno Izraela, može dodatno otežati situaciju.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije u Iranu. Pregovori o iranskom nuklearnom programu su ključni za buduće odnose između Irana i zapadnih zemalja. Mnogi se nadaju da će se pronaći rešenje koje će omogućiti smanjenje tenzija i poboljšanje ekonomskih prilika za iranski narod.
Usled sve većih pritisaka, čini se da će iranska vlada morati da preispita svoje strategije i politike kako bi se suočila sa izazovima koji su pred njom. U suprotnom, ekonomske posledice bi mogle postati još ozbiljnije, a socijalna napetost bi mogla dovesti do daljih nemira u zemlji.
