U poslednjim izjavama, ministar energetike je govorio o trenutnoj situaciji u snabdevanju naftnim derivatima i gasom, naglašavajući izazove koje Srbija suočava zbog požara u najvećoj rafineriji. Dogovor sa kompanijom MOL, koja je najveći uvoznik derivata, postignut je kako bi se prevazišao trenutni problem sa snabdevanjem. Ministar je istakao da je požar u rafineriji značajno uticao na situaciju, a da bi se izbegle posledice na ekonomiju, neophodno je da se pronađu alternativni izvori snabdevanja.
„Utorak jutro mi je počelo baš loše. Nama može rafinerija da ne radi 15, 20 dana. To će se odraziti na stopu rasta, na BDP, plate, penzije. To ljudi moraju da znaju“, rekao je ministar, ukazujući na važnost stabilnosti u energetskom sektoru za celokupnu ekonomiju. On je naglasio potrebu da se obezbede svi resursi i da se što pre pronađu rešenja koja će omogućiti nesmetano funkcionisanje rafinerije.
Ministar je takođe govorio o izazovima u snabdevanju gasom, naglašavajući da su Rusi do sada bili pouzdan partner, ali da trenutna situacija nije povoljna. „Nije lako od nekog drugog uvesti gas. Nemamo litar ruske nafte, gradimo naftovod do Mađarske“, rekao je, dodajući da se mora raditi na diversifikaciji izvora snabdevanja. Srbija planira da izgradi interkonektore prema Rumuniji i Severnoj Makedoniji kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja gasom.
Ministar je upozorio da trenutna situacija sa gasom može imati dugoročne posledice na elektro-energetski sistem, koji je ključan za privredu. „Plaćali bismo 25, 30 posto skuplje. Nama od gasa zavisi postojanost elektro-energetskog sistema“, istakao je. On je takođe naglasio da je mazut obezbeđen do kraja januara i izrazio nadu da će ga biti dovoljno do kraja zime.
Kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost snabdevanja, ministar je razgovarao o mogućim rešenjima sa različitim partnerima, uključujući Azerbejdžan, Grčku, Bugarsku i Mađarsku. „Ne gledam da prezimimo, već šta će biti za 5-10 godina“, rekao je, naglašavajući važnost strateškog planiranja za budućnost.
Ministar je takođe ukazao na to da bi Bosna i Hercegovina mogla ostati bez gasa, jer zavisi od snabdevanja kroz Srbiju. „Ja ne gledam da prezimimo, već šta će biti za 5-10 godina“, ponovio je, naglašavajući potrebu za dugoročnim rešenjima.
Osim toga, ministar je govorio o planovima za sklapanje dugoročnih ugovora kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja. „To počinje da važi od 1. januara 2026. godine. Mi smo zemlja između dve članice EU. Mađari imaju dugoročan ugovor, ali kako ćemo mi bez ugovora — mi smo mirni do 2027. ako dobijemo ugovor, što se nadamo da će biti do kraja godine“, rekao je.
Na kraju, ministar je naglasio da je važno raditi na svakodnevnom nivou kako bi se pronašla rešenja za trenutne izazove. „Mi radimo na tome na dnevnom nivou i nadam se da ćemo pronaći rešenje“, zaključio je ministar, pokazujući optimizam i volju da se suoči sa izazovima u sektoru energije.
U svetlu ovih izjava, jasno je da Srbija mora da se suoči sa mnogim izazovima u snabdevanju energijom, ali i da razmatra dugoročne strategije koje će osigurati stabilnost i održivost energetskog sektora u budućnosti.
