– Dogovorili smo uvoz naftnih derivata preko MOL-a, da bismo mogli da prevaziđemo problem. MOL nam je najveći uvoznik derivata, te večeri smo se dogovorili da MOL uveze veće količine, a jutros je izgorela najveća rafinerija. Utorak jutro mi je počelo baš loše. Nama može rafinerija da ne radi 15, 20 dana. To će nam se odraziti na stopu rasta, na BDP, plate, penzije. To ljudi moraju da znaju, moramo da se izborimo da sve što može da radi, da radi. Moramo da sebe obezbedimo. Razgovarao sam sa svima, trudim se da pronađemo mnogo različitih opcija, nemamo ih mnogo.
– Nije lako od nekog drugog uvesti gas, Rusi su nam bili pouzdan partner, ne razumem tu njihovu igru oko gasa. Ali su nam isporučivali do sad, ne mogu ništa da kažem. Nemamo litar ruske nafte, gradimo naftovod do Mađarske, jeste da bismo iz Družbe iz Mađarske dobijali naftu, a ne samo od JANAF-a. Tako i sa gasom, moramo da gradimo interkonektor prema Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Problem je što nema dovoljno gasa, a drugi problem je cena. Plaćali bismo 25, 30 posto skuplje. Nama od gasa zavisi postojanost elektro-energetskog sistema. To je toliko uvezano sve jer je energetski sistem nosilac privrede. Mazut smo obezbedili do kraja januara, nadam se do kraja zime da će ga biti dovoljno.
– Mi radimo na tome na dnevnom nivou i nadam se da ćemo pronaći rešenje.
– To počinje da važi od 1. januara 2026. godine, mi smo zemlja između dve članice EU, Mađari imaju dugoročan ugovor, ali kako ćemo mi bez ugovora — mi smo mirni do 2027. ako dobijemo ugovor, što se nadamo da će biti do kraja godine. Ali kako posle toga? Nismo pre imali gasovod u Srbiji, pre 5-6 godina smo izgradili i ja sad moram da kažem kako da za godinu rešimo sve probleme – rekao je.
– I Bosna i Hercegovina će ostati bez gasa, jer to ide preko nas. Ja ne gledam da prezimimo, već šta će biti za 5-10 godina. Zato smo uzeli od Azerbejdžana, ponudili smo da uzmemo od Grčke, Bugarima i Mađarima za struju, da budemo deo njihovih nuklearki, jer ja znam šta nas čeka.
Osim problema sa naftom, Srbija se suočava i sa izazovima u snabdevanju gasom. Tradicionalni dobavljač, Rusija, više nije pouzdan partner, a vlasti su primorane da istražuju alternativne izvore. Izgradnja naftovoda do Mađarske i interkonektora prema Rumuniji i Severnoj Makedoniji postaje sve važnija. Međutim, postoje i dodatne prepreke, kao što su visoke cene gasa, koje bi mogle poskupeti za 25 do 30 posto. Ovaj faktor dodatno komplikuje situaciju, jer je stabilnost elektro-energetskog sistema ključna za funkcionisanje privrede.
U svetlu ovih izazova, vlasti su se odlučile da diversifikuju izvore energije. Pored Azerbejdžana, razmatraju se i opcije za nabavku struje iz Grčke, Bugarske i Mađarske. U tom kontekstu, planiraju i saradnju sa nuklearnim elektranama u regionu, kako bi osigurali dugoročnu stabilnost snabdevanja energijom.
Iz svega navedenog, jasno je da Srbija mora da preduzme hitne korake kako bi se izborila sa aktuelnim energetskim izazovima. Vlasti se nadaju da će do kraja godine uspeti da obezbede dugoročne ugovore koji će omogućiti stabilnije snabdevanje gasom i naftom, ali kako će se situacija odvijati u narednim godinama ostaje neizvesno. Potrebna su hitna rešenja i strategije koje će osigurati energetsku sigurnost i stabilnost privrede, kako bi se izbegle moguće krize u budućnosti.
