Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, Vladan Petrov, izneo je svoja mišljenja o trenutnoj situaciji vezanoj za evropski put Srbije. On je u autorskom tekstu za „Politiku“ naglasio da je bilo nerealno očekivati otvaranje Klastera 3 do kraja ove godine, ističući da nedavni stav Evropske unije ne utiče na pravne aspekte tog puta. Petrov smatra da postoje jasni indikatori koji pokazuju da Srbija neće napredovati prema EU sve dok se određene geopolitičke okolnosti ne promene.
Petrov je osudio nedavne odluke Evropskog parlamenta, koje je nazvao „revolucijom“ punom činjeničnih falsifikata i fabriciranih konstrukcija. On je ukazao na to da je insistiranje na potpunom usklađivanju sa spoljnobezbednosnom politikom EU, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji, neprihvatljivo i u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim pravom. Petrov smatra da je odluka predsednika Aleksandra Vučića da ne prisustvuje samitu EU – Zapadni Balkan, u svetlu ovih okolnosti, ispravna i u skladu s interesima građana Srbije.
Profesor Petrov je naglasio da se situacija ne može promeniti bez promene geopolitičkih okolnosti. On je skeptičan u vezi sa budućim napretkom Srbije ka EU, ukazujući na to da su trenutne odluke i stavovi Evropske unije više političke nego pravne prirode. Ovo, kako dodaje, dodatno komplikuje već tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi kada je reč o njenoj evrointegraciji.
U njegovom tekstu se može primetiti da je Srbija suočena s brojnim izazovima na svom putu ka EU, a da su ti izazovi često povezani sa širim geopolitičkim kontekstom. Petrov smatra da je neophodno da Srbija jasno definiše svoje nacionalne interese i da se suprotstavi pritiscima koji dolaze iz Brisela. On je istakao da je neophodno voditi dijalog, ali ne na račun suvereniteta Srbije.
Profesor Petrov je takođe spomenuo da su određeni aspekti Ohridskog sporazuma iz 2023. godine sporni i da ih treba preispitati u svetlu državnog prava i međunarodnih normi. Ove odredbe, prema njegovim rečima, ne samo da su pravno problematične, već i politički štetne za Srbiju, jer mogu dovesti do daljeg osipanja njenog suvereniteta.
U svetlu ovih komentara, jasno je da je profesor Petrov zabrinut zbog trenutne situacije i budućnosti Srbije u kontekstu evropskih integracija. Njegova analiza ukazuje na to da bi Srbija trebalo da preispita svoj pristup i strategiju, kako bi zaštitila svoje nacionalne interese i dostojanstvo. Petrov zaključuje da je neophodno raditi na jačanju unutrašnjih kapaciteta i jedinstva, kako bi se Srbija mogla suprotstaviti spoljnim pritiscima i nastaviti sa svojim razvojem.
Ova situacija naglašava složenost evropskih integracija i izazove s kojima se Srbija suočava na tom putu. Profesor Petrovova ocena može poslužiti kao osnova za dalju diskusiju o pravcima u kojima bi Srbija mogla da se kreće u narednim godinama, uzimajući u obzir sve geopolitičke i unutrašnje faktore koji utiču na njen status i budućnost u Evropi.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da će Srbija morati da pronađe svoj put kroz složene međunarodne odnose i unutrašnje izazove, kako bi ostvarila svoje ciljeve i ispunila očekivanja svojih građana. Petrovova analiza može poslužiti kao značajan doprinos ovoj diskusiji i kao poziv na razmišljanje o budućnosti Srbije na evropskom kontinentu.
