PODGORICA – Najveće količine falsifikovanog novca koje dospevaju na Balkan i u zemlje Evropske unije potiču iz ilegalnih fabrika smeštenih na teritoriji Rumunije, a kriminalne grupe uključene u njegovo dalje distribuiranje nabavljaju falsifikate po ceni koja iznosi svega dvadeset odsto vrednosti originalnog novca.
Prema informacijama koje su objavili mediji, posebno RTCG, u Rumuniji se proizvode lažni evri, kuvajtski dinari i američki dolari. Iako se lažni novac može praviti u raznim valutama, najteže je falsifikovati britansku funtu zbog složenosti njenog dizajna i sigurnosnih mera koje su implementirane.
Ove informacije dolaze u vreme kada su vlasti u regionu zabrinute zbog porasta kriminalnih aktivnosti povezanih sa falsifikovanim novcem. U poslednjih nekoliko godina, obaveštajne agencije i policijske snage beleže sve veći broj slučajeva u kojima su lažni novčanici korišćeni u različitim prevarama, uključujući i prevaru potrošača, trgovinu i usluge.
Falsifikovani novac često se koristi u malim trgovinama, kafanama i na ulicama, gde je teško da se primeti razlika između pravog i lažnog novca. Kriminalne grupe, koje se bave ovim poslom, često koriste razne metode za distribuciju lažnog novca, uključujući i korišćenje posrednika koji su neuki o pravim vrednostima novčanica.
Jedan od ključnih problema sa kojim se policija suočava je teškoća u identifikaciji i hapšenju članova ovih kriminalnih grupa. Mnoge od njih su dobro organizovane i koriste sofisticirane tehnike kako bi izbegle hapšenje. Osim toga, korišćenje lažnog novca je često povezano sa drugim oblicima kriminala, uključujući trgovinu drogom i oružjem, što dodatno komplikuje situaciju.
Policijski zvaničnici upozoravaju građane da budu oprezni prilikom prihvatanja novca, posebno u situacijama kada se novčanice čine sumnjivima. Takođe, apeluje se na trgovce da obezbede sredstva za proveru autentičnosti novčanica kako bi sprečili gubitke.
U međuvremenu, vlade zemalja Balkana i Evropske unije rade na uspostavljanju jače saradnje u borbi protiv falsifikovanja novca. Ova saradnja uključuje razmenu informacija između policijskih agencija, zajedničke operacije i obuke za službenike koji se bave ovim oblikom kriminala.
U poslednje vreme, takođe se primećuje porast korišćenja digitalnih valuta, što može predstavljati dodatni izazov za borbu protiv falsifikovanja. S obzirom na to da se sve više transakcija obavlja putem interneta, postavlja se pitanje kako će regulatori i policija moći da se nose sa novim oblicima finansijskog kriminala.
Kao odgovor na ovu situaciju, mnoge zemlje su pojačale svoje mere sigurnosti u bankama i na tržištu. Uvođenje novih tehnologija za proveru autentičnosti novčanica, kao i edukacija građana o pravilnom prepoznavanju falsifikata, postali su prioriteti za mnoge vlade.
U svetlu ovih informacija, važno je da građani budu svesni potencijalnih opasnosti i da se informišu o načinima na koje mogu zaštititi sebe i svoje finansije. Ulaganje u obuku i opremu za prepoznavanje falsifikovanog novca može pomoći u smanjenju rizika i sprečavanju gubitaka.
Kako situacija bude napredovala, očekuje se da će vlasti nastaviti da istražuju i razvijaju nove strategije za borbu protiv falsifikovanja novca, kako bi zaštitili ekonomiju i građane. U međuvremenu, svaka informacija o sumnjivim aktivnostima treba da se prijavi policiji ili relevantnim institucijama, kako bi se suzbio ovaj oblik kriminala koji predstavlja ozbiljnu pretnju za društvo.
