Apelacioni sud u Beogradu je doneo značajnu odluku u slučaju Katarine Rebrače, ukinuvši presudu koja je nju i njene saradnice osudila na zatvorske kazne zbog zloupotrebe Fonda za prevenciju raka dojke. Rebrača je prvobitno oslobođena optužbi, ali je drugostepenom presudom bila osuđena na kaznu zatvora od dve godine i deset meseci. Apelacioni sud je odlučio da se suđenje ponovi, nakon što je razmotrio žalbe odbrane.
Prema presudi drugostepenog suda, Rebrača je bila oglašena krivom za krivično delo zloupotrebe poverenja u obavljanju privredne delatnosti. Njene saradnice, Slađana Mironja i Mirjana Hristić, takođe su bile osuđene na kazne zatvora od po godinu dana. U obrazloženju odluke, Apelacioni sud je istakao da se ne mogu prihvatiti kao jasni i argumentovani pravni zaključci na kojima se presuda zasniva. Sud je ukazao na to da su optužene krivičnim delom koje nije bilo propisano zakonom u vreme izvršenja dela, jer su izmenjene odredbe krivičnog zakonika stupile na snagu tek 1. marta 2018. godine.
Rebrača i njene saradnice optužene su da su od marta 2006. do aprila 2010. godine protivpravno prisvojile više od 22 miliona dinara, koje su građani i donatori uplaćivali na račune Fonda „Katarina Rebrača“. Sredstva su, navodno, korišćena za lične troškove kao što su putne karte i hoteli, umesto za edukaciju i informisanje žena o prevenciji raka dojke.
Postupak protiv Rebrače pokrenut je 2010. godine hapšenjem, kada je bila u pritvoru do oktobra iste godine. Nakon toga, puštena je da se brani sa slobode, uz određene mere kao što su oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja boravišta, koje su ukinute tek u maju 2018. godine, nakon izricanja prvostepene presude.
Rebrača je osnovala Fond „Katarina Rebrača“ u maju 2006. godine, sa ciljem da se bavi prevencijom raka dojke. Iako je optužnica protiv nje obuhvatila visoke sume novca, ona je više puta negirala sve navode, tvrdeći da nije učinila ništa nezakonito i da je Fond delovao u skladu sa zakonom.
Ova odluka Apelacionog suda predstavlja važan trenutak u pravnom sistemu Srbije, posebno u kontekstu pitanja zloupotreba u humanitarnim organizacijama. S obzirom na to da se radi o slučaju koji je izazvao veliku pažnju javnosti, mnogi se pitaju kako će se dalje razvijati situacija nakon ponovnog suđenja.
Prva presuda, koja je oslobodila Rebraču i njene saradnice, pokazala je da je pravosudni sistem ponekad nepredvidiv, a odluka Apelacionog suda naglašava značaj pravilne pravne kvalifikacije krivičnih dela. U ovom slučaju, stručnjaci smatraju da je presudna odluka suda mogla biti zasnovana na zastaralim pravnim normama, što je dovelo do toga da se proces oduži i završi u neizvesnosti.
Jedan od ključnih problema u ovom slučaju je i način na koji su donacije prikupljane i korišćene. Humanitarne organizacije, poput Fonda „Katarina Rebrača“, imaju veliku odgovornost prema donatorima, a njihova transparentnost u radu je od suštinskog značaja za održavanje poverenja javnosti.
U svetlu ovih događaja, stručnjaci pozivaju na reviziju pravnih okvira koji se odnose na humanitarne organizacije, kao i na jačanje mehanizama kontrole i nadzora nad njihovim radom. Ova situacija može poslužiti kao podstrek za poboljšanje zakonodavstva i obezbeđivanje većeg nivoa zaštite donacija i transparentnosti u radu sličnih organizacija u budućnosti.
Konačno, slučaj Katarine Rebrače predstavlja izazov za pravosudni sistem, ali i za društvo u celini, koje se suočava s pitanjem poverenja u humanitarne inicijative i organizacije.
