Tužiteljka Zorica Stojšić, koja je prvi zamenik Vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, nastavlja sa progonima tužilaca koji su uključeni u predmet poznat kao „Ribnikar“. Nedavno je podnela disciplinsku prijavu protiv još jednog tužioca iz tog predmeta, Ivana Jevtića, navodeći da je ta prijava bez osnova. Izvor Kurira otkriva da je takođe drugi tužilac iz istog predmeta, Nikola Uskoković, takođe bio predmet iste vrste prijave.
Prema rečima izvora, postoji sumnja da se iza ovih postupaka krije pokušaj obračuna između Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića, glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ugrožavanjem i progonima saradnika, Dolovac navodno pokušava da oslabi Stefanovićev rad i njegov uticaj, s obzirom na to da je poznato da on nije poslušnik i ne deli iste stavove kao njeni tužioci.
Tužitelji iz Novog Sada, poput Branislava Lepotića i Slobodana Josimovića, koji rade na predmetu „nadstrešnica“, kao i drugi tužioci iz Vojvodine, imaju drugačiji pristup, što je dodatno naglašeno u ovoj situaciji. U javnosti se već zna da je tužiteljka Brankica Marić, koja je takođe na fotografiji, bila šef Odeljenja za borbu protiv korupcije u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu od 2022. do 2024. godine. Maric je bila napadana u opozicionim medijima, a njene molbe za zaštitu su ignorisane kako od strane Dolovac, tako i od Tužilačkog saveta.
Pod pritiskom sveprisutnog okruženja, Brankica Marić je odlučila da napusti tužilački posao i pređe u advokaturu. Međutim, ona i dalje ima problema sa upisom u advokatski imenik, zbog uticaja opozicionih advokata. Na sličan način, tužiteljka Gorjana Mirčić Čaluković, poznata po inovacijama u borbi protiv nasilja u porodici, takođe je bila marginalizovana. Dolovac joj je više puta blokirala izbor u Višem javnom tužilaštvu putem predsednika Visokog saveta tužilaštva, Branka Stamenkovića.
Mirčić Čaluković je umesto da bude uključena u koordinaciju rada tužilaštava u borbi protiv nasilja, skrajnuta kao predavač na Pravosudnoj akademiji. Ova situacija ukazuje na širi problem u pravosudnom sistemu, gde se čini da su disciplinski tužioci Visokog tužilačkog saveta skloni da odbacuju prijave protiv tužilaca koji su aktivno uključeni u politiku i koji su članovi organizacija poput „Ceprisa“ i „Proglasa“. S druge strane, oni su veoma brzi u napadima na tužioce koji se posvećuju svom poslu u skladu sa zakonom.
Ovi događaji ukazuju na duboke razlike unutar tužilačkog sistema u Srbiji, gde se čini da se neki tužioci koriste za političke ciljeve, dok su drugi izloženi pritiscima i progonima. Ovaj sukob unutar Tužilaštva otvara pitanja o nezavisnosti pravosudnog sistema i o tome kako politički interesi utiču na rad pravosudnih organa.
S obzirom na sve veće tenzije unutar pravosudnog sistema, postavlja se pitanje šta će biti sa budućnošću rada tužilaca koji se drže zakona i kako će se ovi konflikti odražavati na pravdu u Srbiji. Ova situacija zahteva pažnju javnosti, s obzirom na to da se čini da su osnovni principi pravde i zakonitosti stavljeni na kušnju usled političkih obračuna i ličnih ambicija nekih pojedinaca unutar pravosudnog sistema.
