Osam najbližih rođaka od jedanaest osoba koje su nastradale u požaru u staračkom domu „Ivanović“ u Velikom Borku kod Barajeva svedočili su danas u Višem sudu u Beogradu na suđenju vlasnicima ove ustanove, Gorici i Aleksandru Ivanoviću, kao i njihovom sinu Milošu. Ova trojica su optužena za teško delo protiv opšte sigurnosti, jer je 20. januara 2025. godine, u domu izbio požar koji je, kako se sumnja, izazvao jedan od korisnika korišćenjem upaljača ili cigarete.
Odbrana je iznela tvrdnje da Miloš Ivanović nije imao uticaj na rad doma i da se njime bavio samo na papiru, dok je zapravo dolazio da obavlja fizičke poslove kao što su sečenje drva i noćno dežurstvo. Pored toga, odbrana ističe da je Miloš bio prisutan tokom požara i da je pokušavao da spasi ljude.
Svi oštećeni svedoci su ostali pri izjavama datim tokom istrage, a na suđenju su odgovarali na pitanja o tome sa kim su dogovarali smeštaj svojih bližnjih u domu, kome su plaćali i da li su primetili pušačke navike korisnika. Svedoci su potvrdili da su se sa zaposlenim negovateljicama, Gorici ili Aleksandru, dogovarali oko smeštaja i da su često plaćali u gotovini.
Jedna od svedokinja, Slavica Savatić, ispričala je da je uoči požara razgovarala sa Milošem, ali i sa svojom majkom koju je planirala da povede na proslavu Svetog Jovana. Njena majka je, međutim, rekla da se ne vraća u dom. Slavica je naglasila da bi njena majka mogla da preživi da je reagovalo na vreme, s obzirom na to da je bila udaljena samo 11 metara od mesta gde je izbio požar.
Dragana Gajić, čiji je otac, prema sumnjama, izazvao požar, izjavila je da njen otac nije smeo da puši bez nadzora zbog Parkinsonove bolesti. Ona je istakla da je Aleksandar Ivanović njoj rekao da je pušenje dozvoljeno i da postoji odvojena prostorija za to, koja je pod nadzorom. Dragana je navela da njen otac često nije mogao da kontroliše cigaretu, što je dodatno povećalo rizik od požara.
Ova tragedija je otvorila brojne rasprave o bezbednosti u staračkim domovima, kao i o odgovornosti vlasnika i osoblja. Mnogi se pitaju kako je moguće da su korisnici, uključujući i one sa zdravstvenim problemima, imali pristup pušenju bez adekvatnog nadzora.
Suđenje je privuklo veliku pažnju javnosti, jer se radi o slučaju koji se direktno tiče života i sigurnosti najranjivijih članova društva. Osim emocionalnih ožiljaka koje su ostavile žrtve, ovaj incident je izazvao i pravne posledice za vlasnike doma.
U međuvremenu, porodice stradalih očekuju pravdu i odgovore na pitanja o tome kako je došlo do ovako strašne tragedije. Sve veći broj ljudi se pita da li su starački domovi dovoljno regulisani i kakve su mere bezbednosti na snazi u ovakvim ustanovama.
Ovaj slučaj će nesumnjivo imati dugoročne posledice na način na koji se starački domovi u Srbiji nadgledaju i regulišu, a porodice žrtava će nastaviti da se bore za pravdu i odgovornost. U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanje kako možemo poboljšati sistem i osigurati da se ovakve tragedije nikada više ne ponove.
