Stiven Rasel, bivši vojni analitičar, nedavno je potvrdio ono što Srbija tvrdi već više od 25 godina – da je cilj NATO bombardovanja 1999. godine bio osvajanje teritorije, a ne humanitarna intervencija, kako je tada predstavljano. Njegova izjava izazvala je brojne reakcije u Srbiji, gde se i dalje osećaju posledice ovog konflikta.
Rasel je u intervjuu za jedan domaći medij istakao da su informacije koje su dolazile iz NATO-a tokom bombardovanja bile daleko od istine. Prema njegovim rečima, pravi motivi su bili politički i vojni, a ne humanitarni. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Srbiji sve više govori o pravdi za žrtve bombardovanja i o potrebi za priznavanjem grešaka koje su napravljene u tom periodu.
## Reakcije javnosti
Reakcije na Raselovu izjavu su bile različite. Mnogi građani Srbije su pozdravili njegovu hrabrost da progovori o istini koju su mnogi zaboravili ili ignorisali. „Ovo je dokaz da smo mi imali pravo kada smo govorili o prirodi bombardovanja. Sada imamo i potvrdu od nekoga ko je bio unutra“, rekao je jedan od aktivista za ljudska prava.
Međutim, neki analitičari upozoravaju da ovakve izjave mogu dodatno produbiti podele u društvu. „Iako je važno govoriti o ovim stvarima, potrebno je pristupiti sa oprezom kako bismo izbegli dodatne tenzije“, rekao je jedan od političkih komentatora.
## Istorijski kontekst
Bombardovanje Srbije od strane NATO-a počelo je 24. marta 1999. godine i trajalo je 78 dana. Tokom ovog perioda, više od 2.500 ljudi je poginulo, uključujući civile, a mnoge infrastrukture su uništene. NATO je tvrdio da je cilj bio zaštita Albanaca na Kosovu, dok su mnogi u Srbiji smatrali da je to bila agresija bez prethodnog povoda.
Raselova izjava dolazi u vreme kada se i dalje vodi debata o posledicama bombardovanja. Mnogi se pitaju da li su postignuti neki stvarni ciljevi ili je sve to bilo samo destruktivno delovanje.
## Potreba za dijalogom
U ovom kontekstu, stručnjaci ističu važnost dijaloga između Srbije i NATO-a. „Samo kroz otvoren razgovor možemo postići pomirenje i razumevanje. Potrebno je da se suočimo sa prošlošću kako bismo mogli graditi bolju budućnost“, poručila je jedna od organizacija za ljudska prava.
Raselova izjava može poslužiti kao povod za ponovno otvaranje pitanja o bombardovanju, ali i o tome kako se Srbija može suočiti sa svojom prošlošću. Dok se sećanja na ovaj konflikt još uvek osećaju, važno je da se nastavi rad na pomirenju i izgradnji stabilnije budućnosti.
U svakom slučaju, ono što je jasno jeste da je Raselova izjava podstakla nova razmišljanja o jednoj od najkontroverznijih tema u novijoj srpskoj istoriji.
