Put koji obećava u smanjenju emisija ugljenika iz građevinske industrije, posebno onih uzrokovanih proizvodnjom betona, vodi naučnike ka razvoju održivih alternativa. U ovoj potrazi, fokus je na modifikovanim živim materijalima, supstancama uzgajanim iz živih ćelija koje imaju potencijal za samoizlečenje i prilagođavanje okolini. Ovi inovativni materijali mogli bi jednog dana postati deo živih građevinskih materijala koji ne samo da rastu, već se i sami popravljaju.
Inspiraciju za ovu ideju pružila je priroda. Dr. Čelsi Heveran sa Državnog univerziteta Montana u SAD-u predvodila je tim istraživača koji je ispitivao mogućnost upotrebe gljivičnog micelijuma kao biološke skela za pravljenje ovih materijala. U ovom istraživanju, uzgajana je Neurospora crassa, uobičajena gljiva, koja je formirala složenu mrežu micelijuma. Ova skela je zatim bila zasadena bakterijom Sporosarcina pasteurii, poznatom po svojoj sposobnosti taloženja kalcijum karbonata, minerala koji se prirodno javlja u koralima, kostima i školjkama, kada metaboliše ureu.
Dr. Heveran ističe da je ovakav materijal izuzetno jak i čvrst, s obzirom na to koliko je lagan. Njihovo istraživanje se oslanja na arhitekturu kostiju kao prirodni model, što je dodatno pojačalo njegovu čvrstoću i izdržljivost. Za razliku od ranijih pokušaja stvaranja živih materijala u laboratorijskim uslovima, koji su preživeli samo nekoliko dana, nova kreacija američkih naučnika je ostala održiva više od mesec dana.
„Uzbuđeni smo zbog naših rezultata i radujemo se dizajniranju složenijih i većih struktura“, izjavila je Heveran za portal Nju sajentist. Ova istraživanja ne samo da otvaraju vrata novim materijalima koji se sami popravljaju, već su i osetljivi na promene u okruženju, što ih čini ekološki prihvatljivim.
Ajsu Kuru sa Univerziteta u Sidneju, koja nije bila deo istraživačkog tima, pohvalila je predlog korišćenja micelijuma kao supstrata za žive materijale. Ona smatra da je to jednostavna, ali izuzetno moćna strategija koja može značajno uticati na budućnost građevinske industrije. Istraživanje koje je nedavno objavljeno u časopisu Cell Reports Physical Science otvara nove mogućnosti za razvoj materijala koji ne samo da su ekološki prihvatljivi, već su i sposobni da reše problem samopopravljanja.
Kada bi se njihova proizvodnja povećala na industrijskom nivou, ovi materijali mogli bi značajno smanjiti zavisnost od betona, što bi donelo uštede u iznosu od miliona evra i značajno smanjilo emisiju ugljen-dioksida. Ove inovacije ne samo da bi pomogle u borbi protiv klimatskih promena, već bi mogle i transformisati način na koji gradimo i održavamo naše zgrade i infrastrukturu.
U svetu gde se sve više pažnje posvećuje održivosti i smanjenju štetnih emisija, razvoj ovakvih materijala predstavlja značajan korak napred. Građevinska industrija je jedan od najvećih zagađivača, i svaka inovacija koja može doprineti smanjenju njenog uticaja na životnu sredinu je od izuzetne važnosti.
Zato je važno pratiti dalji razvoj ovih istraživanja i njihov potencijal za primenu u stvarnom svetu. Očekivanja su velika, a rezultati su već sada obećavajući. U budućnosti, možda ćemo živeti u zgradama koje ne samo da su efikasne i funkcionalne, već su i „žive“, prilagođene okolini i sposobne da se same popravljaju.
Ova istraživanja su primer kako inovacije u nauci i tehnologiji mogu uticati na našu svakodnevicu i pomoći nam da izgradimo održiviju budućnost.
