U osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, koja se nalazi u Beogradu, dogodio se tragičan događaj 3. maja 2023. godine kada je učenik Kosta izvršio masakr u razrednom odeljenju sedmog dva. Ova tragedija je ostavila duboke ožiljke na porodicama žrtava, a jedna od njih, porodica Dukić, pokrenula je parnicu protiv Koste, njegovih roditelja, škole, Ministarstva prosvete i države Srbije. Tužba se temelji na pretrpljenoj boli i strahu koji su proizašli iz ovog strašnog incidenta.
Na današnjem ročištu, razredna učiteljica Dragana Tomić ponovo nije došla da svedoči, što je izazvalo dodatne tenzije u sudnici. Ovo je već peti put da se ona ne odaziva pozivu suda, a u prethodnim slučajevima dostavljala je izveštaje lekara u kojima se navodi da ima psihičke probleme nakon što je bila svedok zločina. Ipak, advokat Dukića, Snežana Dunjić, iznela je sumnju u ozbiljnost njenih zdravstvenih problema, tvrdeći da je saznala da Tomić vodi decu na putovanje u Francusku radi učenja jezika, što ukazuje na to da možda nije u tolikoj meri bolesna kao što tvrdi.
Dunjić je predložila sudu da zatraži kopiju pasoša učiteljice, kako bi se utvrdilo njeno pravo prisustvovanje suđenju. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu oko suđenja, u kojem se traži pravda za poginulu devojčicu iz porodice Dukić.
Pored problema sa svedočenjem, tokom današnje glavne rasprave nije se održala zbog nedolaska učiteljice i veštaka koji su poslali izveštaje da su na odmoru. Na taj način, suđenje je ponovo odloženo za 22. septembar, ostavljajući porodice žrtava u neizvesnosti i bolu.
S obzirom na ozbiljnost situacije, advokat Dukić je takođe obavestila sud o dopisu koji su dobili iz Ministarstva odbrane. U njemu se navodi da su informacije o služenju vojnog roka oca Koste, Vladimira Kecmanovića, označene kao posebno osetljive i da postoji posebna procedura za dobijanje takvih podataka. Ova informacija je izazvala dodatne sumnje u regularnost procesa dobijanja dozvole za držanje oružja i municije, što je ključni aspekt u ovom slučaju, s obzirom na to da je oružje korišćeno tokom masakra.
Dunjić je istakla da bi sud trebao da istraži na osnovu čega je Kecmanović dobio dozvolu za oružje, naglašavajući da njihovi navodi o nepravilnostima u ovom procesu mogu biti osnovani. Ova situacija dodatno osvetljava složenost i dubinu problema koji su proizašli iz ovog tragičnog događaja.
Suđenje se nastavlja, ali porodice žrtava se suočavaju sa nepravdom i frustracijom s obzirom na to da pravda još uvek nije zadovoljena. Porodica Dukić i dalje traži odgovore i pravdu za svoju izgubljenu devojčicu.
U ovakvim slučajevima, važno je imati u vidu da su žrtve i njihove porodice najviše pogođene, a pravosudni sistem treba da se potruditi da im pruži pravdu. Pravi izazov leži u obezbeđivanju da svi akteri, uključujući učitelje i stručnjake, preuzmu odgovornost i učestvuju u procesu kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponove.
Ovaj slučaj je još jedan podsetnik na to koliko je važno raditi na prevenciji nasilja u školama i pružiti podršku svim onima koji su pogođeni. Samo kroz otvorenu diskusiju i delovanje možemo se nadati boljoj budućnosti za našu decu.
