Beograd je grad bogate i složene istorije, što je istakao pisac Nenad Novak Stefanović. On smatra da se na prvi pogled čini jednostavnim, ali u stvarnosti krije mnoštvo haotičnih elemenata i nelogičnosti, kao i dubokih slojeva svoje prošlosti. „Kad hodam Beogradom imam utisak da duva neka promaja. Mi smo na vetrometini, ne samo političkoj,“ kazao je Stefanović, naglašavajući spoj različitih religija i civilizacija koje čine ovaj grad jedinstvenim.
Stefanović je ukazao na to da Beograd nosi nezgodan karakter, koji se može uporediti sa rečima pisca Stanislava Vinavera, koji je govorio o Beogradu kao o duhu koji je „živ, kao reka koja valja talase“. Ovaj grad, prema Stefanoviću, nije samo mesto, već simbol života i promena koje su oblikovale njegovu istoriju.
U svojoj knjizi „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“, Stefanović istražuje razne aspekte grada, počevši od konaka Kneginje Ljubice iz 19. veka. Ova kneginja bila je snažna vladarka koja je čak proterala svog muža kneza Miloša, što ukazuje na to da istorija Beograda nije toliko muška koliko se obično misli. „Odjednom shvatite da nije istorija Beograda toliko muška koliko mislimo da jeste,“ naglašava Stefanović.
Jedan od zanimljivih detalja koje je Stefanović istakao je Rimski bunar u Beogradskoj tvrđavi, koji je izgrađen tokom austrijske uprave u 18. veku. Prepoznajući njegov značaj, pisac je otkrio da je inspiracija za njegovu izgradnju došla iz bunara iz 1527. godine u Italiji, što ukazuje na povezane istorijske narative. „Ovaj u Beogradu ne radi zbog nemara,“ dodao je Stefanović, čime je ukazao na zanemarivanje istorijske baštine.
Stefanović se takođe osvrnuo na intelektualne ličnosti Beograda, poput filozofkinje Ksenije Atanasijević, koja je živela sa svojom prijateljicom i izazivala predrasude svog vremena. Takođe, spomenuo je Anicu Rebac Savić, koja je izvršila samoubistvo 1952. godine, verujući u zagrobni život, što je dodatno naglasilo kompleksnost života i misli Beograđana.
Pored ličnosti, Stefanović se bavi i važnim temama kao što su seksualnost i društvena pravila. Spomenuo je prvog srpskog seksologa Aleksandra Kostića, koji je otvoreno govorio o tabu temama. On je istakao kako je ljubavni život Beograđana često bio skriven, a skandali su bili deo svakodnevice društvenog života.
Stefanović je takođe govorio o Beogradu kao mestu sukoba i napetosti. U svojoj knjizi „Apis i Aleksandar“, on istražuje bliskost između vojno-obaveštajca Dragutina Dimitrijevića Apisa i kralja Aleksandra Obrenovića, koji su delili slične sudbine u turbulentnom vremenu. „Taj usud Beograda, usud Srbije, da su konflikti nepomirljivi,“ rekao je Stefanović.
Na kraju, on je naglasio da ništa u Beogradu nije jednostavno. „Mi smo mnogo složeniji i mnogo bolji nego što mislimo o sebi,“ zaključio je pisac, pozivajući na dublje razumevanje grada i njegove istorije. Stefanović planira da nastavi sa istraživanjem i pisanjem, te se nada da će uskoro objaviti treći deo svoje knjige, kako bi sačuvao glasove i priče koje su oblikovale Beograd.
U svetlu svega što je rečeno, jasno je da Beograd nije samo geografska tačka, već živi organizam koji nosi u sebi bogatu i složenu istoriju koja zaslužuje da bude istražena i razumevana.
