Crna Gora je nedavno objavila podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP) koji su izazvali brojne reakcije u javnosti. Naime, u obračun BDP-a su uključeni i procene prometa od trgovine drogom i prostitucije, što je izazvalo diskusije o tačnosti i etici takvog pristupa.
U okviru ovog izveštaja, Crna Gora je prikazala rast BDP-a koji bi se mogao smatrati impresivnim, ali se postavlja pitanje koliko su ovi podaci realni i održivi. Uključivanje ilegalnih aktivnosti u zvanične statistike može dovesti do iskrivljenih slika o ekonomskom stanju zemlje, a mnogi ekonomisti su izrazili zabrinutost da bi to moglo stvoriti iluziju o jačanju privrede, dok se istovremeno ne rešavaju ključni problemi poput nezaposlenosti, siromaštva i korupcije.
S obzirom na to da su drogra i prostitucija često povezane sa organizovanim kriminalom, mnogi se pitaju kako će ovo uticati na međunarodni imidž Crne Gore. Uključivanje ovih aktivnosti u BDP može imati različite posledice po investitore i strane partnere. Stručnjaci upozoravaju da bi zemlja mogla postati manje privlačna za strani kapital, jer se može doživeti kao država u kojoj je kriminalna ekonomija previše prisutna.
Uprkos kritikama, vlada Crne Gore brani ovaj potez kao način da se prikaže realna slika ekonomije. Prema rečima ministra finansija, ovo je korak ka transparentnosti i tačnijoj analizi ekonomskih kretanja. Takođe, ističe se da je procena prometa od ovih ilegalnih aktivnosti samo deo šireg okvira koji obuhvata sve aspekte privrede. U tom smislu, vlada smatra da je važno obuhvatiti sve ekonomske aktivnosti, čak i one koje su van zakona.
Međutim, kritičari smatraju da se ovakvim pristupom zapravo potkopava borba protiv organizovanog kriminala. Uključivanje ilegalnih aktivnosti u BDP može umanjiti napore vlasti da se bore protiv kriminala, jer to može stvoriti percepciju da su ove aktivnosti deo normalnog ekonomskog ciklusa. Takođe, postoji bojazan da bi ovakvo izveštavanje moglo podstaći dalji rast ovih ilegalnih aktivnosti, jer bi se one mogle smatrati „profitabilnim“ i „prihvatljivim“.
Osim toga, postoji i pitanje etike. Mnogi se pitaju da li je ispravno računati novac zarađen od aktivnosti koje su ne samo ilegalne, već i moralno sporne. Uključivanjem prostitucije u zvanične ekonomske podatke, postavlja se pitanje kako društvo gleda na ove teme i kakvu poruku šalje budućim generacijama. Kritičari smatraju da bi se umesto toga trebalo usmeriti na jačanje zakonitih sektora privrede i razvoj strategija koje će smanjiti zavisnost od ilegalnih aktivnosti.
Na međunarodnom nivou, ovakve odluke mogu izazvati dodatne tenzije. Dok se Crna Gora trudi da se integriše u Evropsku uniju, ovakva praksa može otežati taj proces. EU ima stroge kriterijume o vladavini prava i borbi protiv korupcije, a ovakva politika može biti viđena kao korak unazad. Pitanje je da li će ovakva praksa biti održiva na duži rok i kako će uticati na buduće pregovore o članstvu.
U zaključku, dok Crna Gora pokušava da predstavi svoj BDP u što boljem svetlu, uključivanje ilegalnih aktivnosti u te procene može imati dugoročne posledice po imidž zemlje i njen ekonomski razvoj. Potrebno je pažljivo razmotriti sve aspekte ovakvog pristupa i usmeriti se ka održivijim i legalnim ekonomskim aktivnostima koje će doprineti stabilnosti i prosperitetu zemlje. Ova situacija predstavlja izazov ne samo za ekonomsku politiku, već i za društvene norme i vrednosti koje definišu Crnu Goru kao državu.
