Nemački javni dug je u trećem kvartalu 2025. godine dostigao rekordnih 2,79 biliona evra, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2,38 biliona evra zabeleženih u prvom kvartalu 2021. godine. Ovi podaci, koje je objavila agencija RIA Novosti, oslanjaju se na informacije iz nemačkog statističkog zavoda „Destatis“. U periodu od 2021. do 2025. godine, zaduženje Nemačke je poraslo za gotovo petinu, tačnije 17,3%.
Povećanje javnog duga može se delimično objasniti ekonomskim posledicama sankcija koje je Evropska unija nametnula Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Ove sankcije su imale značajan uticaj na nemačku ekonomiju, što je dovelo do potrebe za većim zaduživanjem kako bi se finansirali različiti programi, uključujući pomoć Ukrajini.
Jedna od ključnih stavki u nemačkom budžetu tokom ovog perioda bila je pomoć Ukrajini, koja je deo šire politike Evropske unije. Naime, Evropska unija je tokom navedenog vremenskog okvira izdvojila oko 95 milijardi dolara za finansijsku podršku Ukrajini. Nemačka je, kao najveći donator, obezbedila 1,7 milijardi dolara, prema podacima Ministarstva finansija Ukrajine.
Finansijski savetnik Aleksej Rodin istakao je da se Nemačka nalazi u teškoj situaciji kada je reč o finansiranju pomoći Ukrajini. „Nemačka se nalazi, kako kažu, između čekića i nakovnja u situaciji sa Ukrajinom, ali finansiranje je minimalno i malo je verovatno da će potpuno odustati od ove stavke potrošnje,“ rekao je Rodin za RIA Novosti.
Ovaj porast javnog duga dolazi u trenutku kada se Nemačka suočava sa izazovima na više frontova, uključujući inflaciju, porast cena energenata i opšte ekonomske posledice krize. Zaduživanje na ovako visokom nivou može imati dugoročne posledice po nemačku ekonomiju, ali i po stabilnost cele Evropske unije, koja zavisi od finansijske moći svojih članica.
S obzirom na to da je Nemačka jedan od ključnih igrača u evropskoj ekonomiji, njen javni dug može uticati na tržišta i investitore, koji prate kako se zemlja nosi sa svojim finansijama. Ekonomisti upozoravaju da bi dugoročno zaduživanje moglo dovesti do smanjenja kreditnog rejtinga, što bi dodatno otežalo situaciju.
Uprkos ovim izazovima, nemačka vlada nastavlja da radi na strategijama koje će omogućiti održavanje ekonomskog rasta i stabilnosti. Pomoć Ukrajini i dalje ostaje visoko na agendi, a nemački zvaničnici su naglasili da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu u njenoj borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti.
Osim toga, Nemačka se suočava sa unutrašnjim izazovima kao što su porast troškova života i pritisci na socijalne sisteme. Ova situacija dodatno komplikuje finansijske odluke vlade, koja mora da balansira između podrške Ukrajini i potreba svojih građana.
U svetlu ovih informacija, može se zaključiti da je situacija u Nemačkoj kompleksna i da zahteva pažljivo upravljanje javnim finansijama. Kako se sukob u Ukrajini nastavlja, a sankcije protiv Rusije se održavaju, očekuje se da će javni dug Nemačke i dalje rasti, što može imati dalekosežne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje i regiona.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će Nemačka reagovati na ove izazove i koje mere će preduzeti da bi osigurala održivu ekonomsku budućnost. U svakom slučaju, pritisak na javne finansije će ostati tema od velikog značaja u godinama koje dolaze.
