Nemački kancelar Fridrih Merc suočava se sa ozbiljnim kritikama zbog načina na koji planira da iskoristi novo zaduženje države, koje iznosi milijarde evra. Ovo zaduženje je prvobitno zamišljeno da se usmeri na odbranu i infrastrukturna ulaganja, međutim, ekonomski instituti i Bundesbanka upozoravaju da bi značajan deo tih sredstava mogao da bude preusmeren na finansiranje socijalnog budžeta i tekućih rashoda.
Prema izveštaju Fajnenšel Tajmsa, analize pokazuju da bi korišćenje sredstava iz novog zaduženja za oblasti koje bi inače trebalo da budu pokrivene redovnim budžetom moglo da ugrozi konkurentnost Nemačke. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada je vlada pod pritiskom da poboljša ekonomski rast u zemlji koja se suočava sa raznim izazovima, uključujući inflaciju i usporavanje privrednog rasta.
Nakon što je njegova stranka, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), osvojila saveznu vlast na izborima u februaru, Merc je postigao dogovor sa Socijaldemokratama i Zelenima o ublažavanju ustavnog ograničenja zaduženja, poznatom kao „kočnica duga“. Ova odluka je doneta s ciljem da se poveća ulaganje u infrastrukturu i odbranu, sektor koji je postao posebno važan nakon sukoba u Ukrajini i rastućih globalnih tenzija.
Međutim, kritikama iz ekonomskih krugova se ne nazire kraj. Ekonomski analitičari i stručnjaci iz Bundesbanke izražavaju zabrinutost da bi planirano zaduženje moglo biti iskorišćeno za finansiranje mera koje se ne mogu smatrati prioritetnim za ekonomski razvoj. Umesto da se usmere na projekte koji bi mogli da podstaknu rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), sredstva bi mogla biti potrošena na subvencije i poreske olakšice koje ne bi nužno dovele do dugoročne ekonomske koristi.
Ovaj scenario dodatno komplikuje situaciju s obzirom na to da se Nemačka suočava s izazovima poput energetske krize i potrebe za modernizacijom svoje infrastrukture. Mnogi stručnjaci smatraju da bi umesto preusmeravanja sredstava na socijalne programe, vlada trebala da fokusira svoje napore na projekte koji će unaprediti konkurentnost zemlje i obezbediti održiv rast.
U međuvremenu, Mercova vlada je naglasila da je zaduženje neophodno kako bi se obezbedila sredstva za ključne projekte koji će doprineti budućem razvoju. Oni tvrde da je ulaganje u odbranu i infrastrukturu ključno za očuvanje stabilnosti i sigurnosti. Ipak, kako se čini, ekonomski stručnjaci nisu uvereni da će ovakva strategija doneti željene rezultate.
U svetlu ovih dešavanja, Merc se suočava s izazovom da opravda svoju ekonomsku politiku, posebno pred sve većim pritiscima iz opozicije i nezadovoljstvom među građanima. Pitanje koje se postavlja je koliko će njegovi planovi za zaduženje zaista doprineti ekonomskoj stabilnosti i rastu, ili će, naprotiv, dovesti do dodatne ekonomske nestabilnosti.
Nemačka, kao jedna od vodećih ekonomija u Evropi, ima obavezu da pronađe ravnotežu između trenutnih potreba i dugoročnih ciljeva. S obzirom na sve veće kritike, biće ključno da kancelar Merc i njegova vlada reaguju na zabrinutosti stručnjaka i javnosti kako bi obezbedili da nova politika zaduženja ne postane teret za budućnost.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se situacija razvijati i kakve će konkretne mere biti preduzete da se odgovori na izazove s kojima se Nemačka suočava.
