BEOGRAD – Narodna banka Srbije (NBS) je danas objavila da Srbija nema dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), dok spoljni dug zemlje iznosi 49 milijardi evra. Učešće ovog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi 58,6 odsto, što predstavlja smanjenje u odnosu na kraj 2024. godine kada je to učešće iznosilo 59,2 odsto.
Ova izjava NBS došla je kao odgovor na medijske spekulacije koje su tvrdile da spoljni dug Srbije iznosi 50 milijardi evra, kao i da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, MMF-u i kineskim kreditorima. NBS je naglasila da su sredstva koja su bila planirana stend-baj aranžmanom sa MMF-om iz 2022. godine, u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,4 milijarde evra), povučena samo delimično, i to u iznosu od 1,2 milijarde evra kroz dve tranše.
U saopštenju se navodi da je nakon završetka drugog razmatranja ovog programa, i uz akumulaciju značajnog iznosa deviznih rezervi, stvoren fiskalni prostor koji omogućava održivo finansiranje platnog bilansa. U tom kontekstu, aranžman sa MMF-om je nakon drugog razmatranja tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu, ovaj aranžman je zamenjen novim vidom saradnje kroz Instrument za koordinaciju politika, koji ne podrazumeva povlačenje dodatnih finansijskih sredstava.
NBS je takođe naglasila da alokacije specijalnih prava vučenja od strane MMF-a ne podrazumevaju vraćanje glavnice, već se plaćaju samo kamate na tromesečnom nivou. Ovo je ključno za jačanje deviznih rezervi i otpornosti zemlje na eksterne rizike. U svetlu globalnih ekonomskih izazova, ova informacija je od posebnog značaja za razumevanje finansijske stabilnosti Srbije.
Osim ovih podataka, NBS je istakla da je u poslednjih nekoliko godina došlo do značajnog povećanja deviznih rezervi, što je dodatno poboljšalo finansijsku situaciju zemlje. To je omogućilo Srbiji da se lakše nosi sa izazovima globalnih ekonomskih kriza, uključujući i aktuelnu svetsku energetsku krizu.
U kontekstu ovih informacija, važno je naglasiti da su mišljenja stručnjaka podeljena kada je reč o dugoročnoj održivosti javnih finansija u Srbiji. Dok neki ekonomisti smatraju da je trenutna situacija stabilna, drugi upozoravaju na rizike povezane sa spoljim dugom i zavisnost od stranih kredita.
U međuvremenu, srpska vlada je najavila nekoliko mera koje će se usmeriti na smanjenje javnog duga i podršku privrednom rastu. Ove mere uključuju potsticaje za domaću proizvodnju, kao i strategije za privlačenje stranih investicija. Ekonomisti veruju da bi ova politika mogla doprineti daljem smanjenju spoljnog duga i jačanju domaće ekonomije.
U ovom trenutku, izazovi sa kojima se Srbija suočava nisu mali. Globalna ekonomska kriza, inflacija i povećani troškovi života predstavljaju dodatne prepreke, kako za građane, tako i za privredu. U ovom svetlu, transparentnost i pravovremeno informisanje javnosti o ekonomskim kretanjima postaju od suštinskog značaja.
NBS i vlada Srbije nastavljaju da rade na očuvanju ekonomskog stabiliteta i jačanju otpornosti zemlje na eksterne šokove. Stručnjaci ukazuju da je važno nastaviti sa politikama koje će doprineti održivom razvoju i smanjenju zavisnosti od stranih kredita. U tom smislu, saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama poput MMF-a ostaje ključna za budućnost srpske ekonomije.
S obzirom na trenutne okolnosti, NBS će nastaviti da prati situaciju na globalnom tržištu i sprovodi mere koje će doprineti jačanju finansijske stabilnosti Srbije. Uz sve to, važno je da se građani informišu o ekonomskim pitanjima koja direktno utiču na njihove živote i budućnost zemlje.
