Nemanja Šućurović, koji je bio optužen za teško ubistvo svoje vanbračne partnerke Sonje Radoš 21. juna 2024. godine u Beogradu, danas je prvostepeno osuđen u Višem sudu za nasilje u porodici. Sud mu je izrekao kaznu od 14 godina zatvora, što je gotovo maksimalna kazna za ovo krivično delo, s obzirom na to da Zakon predviđa kaznu od 5 do 15 godina zatvora za nasilje u porodici sa smrtnim ishodom.
Šućuroviću je produžen pritvor u kojem se nalazi već godinu i po dana, a sud je takođe odlučio da mu oduzme 39.000 evra pronađenih u njegovom stanu. Od tog iznosa, 30.000 evra je dokazano da pripada Sonji Radoš i potiče od prodaje njenog stana, dok se za ostatak sumnja da takođe potiče od nje.
Tokom suđenja, sudija Zoran Božović je opisao kako je Šućurović, od juna 2023. godine pa do smrti Sonje Radoš, bio svestan svojih dela i svesno ugrožavao njen telesni integritet kroz nasilje u porodici. Njegovo ponašanje je bilo bezobzirno, a upotreba nasilja je bila sistematska. Sudija je naveo da postoje nesporni dokazi o tome da je on ograničavao Sonjino kretanje, kontrolisao je kada ide na posao i kada se vraća kući, kao i da je vršio pritisak na nju preteći da će ostati u vezi samo ako mu da 15.000 evra.
Osim toga, sudija je naglasio kako je Šućurović Sonju ponižavao tako što joj je dopuštao da bira mesto gde će je udariti, a ona je morala da ćuti dok je trpela nasilje. Čak je i povrede na njenoj glavi prekrivao puderom kako bi ih sakrio. Njegovo nasilje nije se zaustavljalo samo na verbalnim pretnjama; on je fizički zlostavljao Sonju, udarao je pesnicama, nogama, pa čak i varjačom, nanoseći joj povrede širom tela. Prema rečima sudije, polomio joj je rebra i grudnu kost, povredio potkolenicu, a tragičan ishod nastao je kada je tokom sukoba gurnuo Sonju koja je pala i pretrpela trombnu emboliju koja je izazvala njenu smrt.
Tokom izricanja presude, Šućurović je mirno sedeo i slušao odluku suda. Njihova veza trajala je deset godina, a upoznali su se preko Fejsbuka. On se brzo uselio u njen stan, a kako se tokom suđenja saznalo, počeo je da je potpuno kontroliše. Šućurović nije radio, već je Sonja bila jedini izvor prihoda, dok je on raspolagao novcem kao da je to zajednički imetak. U svojoj odbrani tvrdio je da je prodavao razne stvari na internetu i tako zarađivao između 300 i 700 evra mesečno, ali je takođe izjavio da je voleo Sonju samo tokom prve godine njihove veze, dok je kasnije ljubav nestala.
Sonjin najbolji prijatelj na poslu svedočio je o drastičnim promenama u njenom ponašanju od trenutka kada je upoznala Šućurovića. Pre nego što su se upoznali, Sonja je bila vesela, komunikativna i puna života, ali je postepeno postajala introvertna, povukla se i otuđila od svojih prijatelja. Svedok je istakao da nikada nije imala više od 500 dinara kod sebe, što je dodatno ukazivalo na kontrolu koju je Šućurović imao nad njom.
Ova presuda predstavlja važan korak u borbi protiv nasilja u porodici, koje je u društvu često tabu tema. Sudski procesi poput ovog pomažu u podizanju svesti o ozbiljnosti problema i potrebi za zaštitom žrtava. Kazna izrečena Šućuroviću takođe može poslužiti kao upozorenje drugim potencijalnim počiniocima nasilja da su njihova dela neprihvatljiva i da će snositi posledice.
