Nobelovac Mario Vargas Ljosa iz Perua i srpski pisac Filip David preminuli su u razmaku od samo nekoliko sati, 13. i 14. aprila, ostavljajući za sobom bogatu književnu zaostavštinu koja će nastaviti da inspiriše buduće generacije. Ova dva istaknuta autora, iako su dolazili iz različitih kulturnih i geografskih konteksta, delili su slične vrednosti i uverenja o funkciji književnosti u društvu.
Nenad Novak Stefanović, ugledni srpski književnik, ističe da su oba pisca verovali u moć knjige da pomogne ljudima da razumeju svet oko sebe i da uspostave sistem vrednosti koji razlikuje dobro od zla. „Njih dvojica su se borili protiv zla kroz reči i misli koje su ostavili,“ objašnjava on, naglašavajući da su obojica smatrali da književnost nije samo estetski izraz, već alat za društvenu promenu.
Filip David, rođen 1940. godine u Beogradu, potiče iz jevrejske porodice koja je tokom Drugog svetskog rata izgubila mnoge članove. Njegovo iskustvo kao jevrejskog dečaka u turbulentnim vremenima oblikovalo je njegovu književnu poetiku. Njegovo delo „Knjiga sećanja i zaborava“ dobilo je Ninovu nagradu, jer istražuje identitet i borbu kroz istorijske traume. David je bio esejista, dramaturg, scenarista i dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd. Takođe je bio jedan od osnivača „Adligata“, gde je doprineo stvaranju Muzeja knjige i putovanja.
Novak Stefanović ukazuje na Davidov društveni angažman, navodeći da je uvek bio na strani onih koji se bore protiv autoritarnih sistema. Njegova sposobnost da prepozna granicu između dobra i zla bila je ključna za njegov rad i angažman. „Poštujem sve koji se suprotstavljaju vladajućim sistemima, verujući da je njihovo uverenje na strani dobra. David je trpeo posledice svojih stavova, i to ga čini osobom koju treba pamtiti,“ dodaje Stefanović.
Mario Vargas Ljosa, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, bio je poznat po svom političkom angažmanu. Tokom svoje karijere, Ljosa je često isticao važnost političkog aktivizma i društvene pravde. Bio je gost Beograda dva puta, prvi put 1995. godine kada je podržao opoziciju, a drugi put 2015. godine kao gost zvaničnog predsednika. Njegov temperament i potreba za političkim angažmanom odredili su njegovu ličnost i književni rad.
Stefanović podseća na sukob između Ljosu i Gabrijela Garsije Markesa, koji su mnogi smatrali rezultat ljubomore, dok su drugi verovali da je sukob bio zasnovan na političkim razlikama. Ljosa je bio protiv Kastrove vladavine na Kubi, dok je Markes pružao podršku ovom režimu, što je dodatno otežavalo njihov odnos.
Osim svojih političkih stavova, Ljosa je bio i autor mnogih značajnih dela koja istražuju teme identiteta, kulture i ljudske prirode. Njegova dela, kao što su „Grad i psi“ i „Razgovor u katedrali“, ostavila su dubok trag u svetskoj književnosti i inspirisala brojne pisce širom sveta.
Oba pisca, Filip David i Mario Vargas Ljosa, ostavili su neizbrisiv trag u književnosti i društvu. Njihova dela će nastaviti da inspirišu čitatelje i autore, podsećajući nas na važnost književnosti kao sredstva za borbu protiv zla i promovisanje pravde. U svetu koji se često čini mračnim, njihova reč ostaje svetionik nade i inspiracije.
Kako se sećamo ovih velikana, važno je da se setimo njihova učenja i vrednosti koje su promovirali kroz svoje pisanje. Njihova borba za istinu, pravdu i ljudska prava ostaje relevantna i danas, i podseća nas na moć umetnosti da menja svet.
