Ognjen Dabetić, optužen za teško ubistvo Noe Milivojeva, suočava se sa ozbiljnim optužbama koje uključuju brutalne metode uklanjanja tela. Na današnjem suđenju, veštak psihijatar Bojana Kecman izjavila je da Dabetić ima emocionalno nestabilan poremećaj ličnosti, ali napomenula je da to nije duševna bolest koja bi uticala na njegovu uračunljivost. Takođe, istakla je da Dabetić pati od politoksikomanske zavisnosti, što znači da je zavistan od lekova i narkotika.
Prema rečima drugog veštaka, Đorđa Alimpijevića, telo Noe Milivojeva je raskomadano posle smrti. Alimpijević je kazao da su rane primetne na površini kože, a najverovatnije su nastale nakon što je osoba preminula. Obdukcija je pokazala da su sva tkiva tretirana alkalnim sredstvom, što je dovelo do hemijskog oštećenja. Zbog tog tretmana, ostaci mekih tkiva nisu bili pogodni za analizu.
Osim toga, Alimpijević je napomenuo da su nosne hrskavice ravno presečene, što sugeriše da je korišćena oštrica mehaničkog oružja, ali nije bilo preloma nosa. Vitalni organi nisu pronađeni, osim manjih ostataka mozga. Prema procenama, osoba čiji je leš pronađen bila je visoka 175 centimetara i imala je između 18 i 20 godina. Nažalost, uzrok smrti se nije mogao utvrditi.
Veštak je takođe istakao da na posmrtnim ostacima nisu pronađeni tragovi ranijih povreda. Na desnoj lopatici su uočene povrede koje su nastale ubodom nekog šiljka, ali se nisu pojavili tragovi zarastanja, što dodatno komplikuje slučaj. Alimpijević je rekao da je u svojoj karijeri od 30 godina i više od hiljadu obdukcija, prvi put sreo ovakav slučaj uklanjanja tela kombinovanjem raskomadavanja i hemijskih sredstava, što govori o ekstremnoj brutalnosti dela.
Analiza uzoraka mišića oštećenog tela pokazala je prisustvo amfetamina, što je dodatno uvećalo sumnju u Dabetićevu mentalnu stabilnost i njegovo ponašanje. Ovi rezultati ukazuju na to da je Dabetić bio pod uticajem supstanci koje su mogle uticati na njegovo delovanje u trenutku zločina.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, ne samo zbog brutalnosti dela, već i zbog kompleksnosti psihološkog stanja optuženog. Dabetićev emocionalno nestabilan poremećaj ličnosti može biti od značaja u okviru njegove odbrane, ali stručnjaci su jednoglasni u oceni da to ne umanjuje njegovu odgovornost za izvršenje zločina.
Suđenje se nastavlja, a javnost sa nestrpljenjem očekuje presudu koja će osvetliti sve aspekte ovog tragičnog događaja. U međuvremenu, stručnjaci i psihijatri će nastaviti da proučavaju Dabetićevu situaciju kako bi došli do što preciznijih zaključaka o njegovom mentalnom zdravlju i mogućim uzrocima njegovog ponašanja.
Ovaj slučaj je još jedan u nizu koji ukazuje na potrebu za dubljim razumevanjem psiholoških poremećaja i njihovog uticaja na ponašanje pojedinaca, kao i na važnost prevencije nasilja i zločina u društvu. U društvenoj diskusiji, često se postavlja pitanje kako možemo bolje razumeti i pomoći onima koji se bore sa mentalnim problemima, kako bi se sprečili ovakvi tragični ishodi u budućnosti.
U vezi sa tim, važno je naglasiti da se svako ubistvo, posebno onako brutalno kao što je ovo, ne može posmatrati samo kroz prizmu mentalnog zdravlja, već i u svetlu društvenih, ekonomskih i emocionalnih faktora koji mogu uticati na pojedinca.
