U Prištini je večeras započeto glasanje za izbor novog predsednika Skupštine, iako nije obezbeđen potrebni kvorum. Opozicione stranke, uključujući Demokratsku partiju Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansu za budućnost Kosova i Srpsku listu, bojkotuju ovu sednicu, što dodatno komplikuje situaciju.
Rok za izbor predsednika ističe 28. aprila, kada bi moglo doći do raspuštanja parlamenta i raspisivanja novih izbora. Na vanrednoj sednici pokrenuto je glasanje između kandidatkinja koje je predložio pokret Samoopredeljenje – Feride Rušiti i Hatidže Hodže. U sali se, međutim, nalazilo samo 64 poslanika, dok je za validno glasanje u prva dva kruga potrebno najmanje 80 prisutnih.
Sednici su prisustvovali poslanici Samoopredeljenja i predstavnici manjinskih nesrpskih zajednica, dok su opozicioni albanski poslanici odlučili da ne učestvuju. Predsednica Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Aljbulena Hadžiju, pozvala je opozicione poslanike da se uključe u rad, ali to nije promenilo broj prisutnih.
Uprkos nedostatku kvoruma, postupak glasanja je započet, a poslanici su se izjašnjavali poimenično. Tokom večeri, prethodni kandidati Gljauk Konjufca i Fatmire Muljhadža-Koljčaku povukli su svoje kandidature, nakon čega je pokret Samoopredeljenje predložio nove kandidate. Feride Rušiti je poznata kao osnivač i direktor centra za rehabilitaciju žrtava torture u Prištini, dok je Hatidža Hodža doktorantkinja na Filološkom fakultetu i dugogodišnja članica pokreta Samoopredeljenje.
Poziv za ovu sednicu objavljen je na društvenim mrežama svega pola sata pre njenog početka, što je dodatno izazvalo kritike opozicije. Prema odluci ustavnog suda, ukoliko predsednik ne bude izabran do 28. aprila, Skupština će biti automatski raspuštena, a vanredni izbori morali bi da se održe u roku od 45 dana.
Za izbor predsednika potrebna je dvotrećinska većina u prva dva kruga, odnosno 61 glas u trećem, ali je za održavanje sednice potrebno prisustvo najmanje 80 poslanika. Ova situacija dodatno ukazuje na političku nestabilnost u regionu, dok opozicija insistira na tome da je potrebno da se obezbedi kvorum kako bi se izbegle potencijalne pravne i političke komplikacije.
Očigledno je da trenutna situacija u Skupštini reflektuje šire političke podele koje postoje unutar Kosova. Opozicija je izrazila svoje nezadovoljstvo načinom na koji se upravlja procesom izbora, smatrajući da je ovo još jedan potez vladajuće koalicije da izbegne odgovornost i izabere predsednika bez adekvatnog konsenzusa.
U ovom trenutku, budućnost političkog okvira na Kosovu izgleda neizvesno, s obzirom na to da se bliži rok za izbor predsednika, a politički sukobi se nastavljaju. Očekuje se da će se situacija dodatno razvijati u narednim danima, dok opozicija planira dalje korake kako bi osigurala svoj glas u procesu donošenja odluka.
Ovo glasanje je samo jedan od pokazatelja kompleksnosti političke situacije na Kosovu, koja je obeležena nesuglasicama i tenzijama između različitih političkih frakcija. Očekuje se da će se javnost nastaviti interesovati za razvoj događaja, kao i za to kako će se rešavati trenutna kriza u Skupštini.
