Iran je izvestio o povećanju izvoza sirove nafte uprkos sankcijama koje su Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele 2018. godine. Ove informacije dolaze od iranskog ministra nafte Džavada Ovdžija koji tvrdi da su, uprkos naporima SAD da zaplene iranske tankere, izvoz i prodaja nafte dostigli nove visine. Ovdži je naglasio da su “različite metode” korišćene za obezbeđivanje ugovora i pronalaženje kupaca, što je doprinelo jačanju iranske pozicije u pregovorima koji se vode u Beču.
Iako je izvoz nafte opao nakon što je tadašnji predsednik Donald Tramp povukao SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), iranski ministar tvrdi da su nedavne aktivnosti dokaz da Iran uspeva da se prilagodi i da pronađe načine za prodaju svoje nafte. Ovdži je izjavio da su američke vlasti pokušavale da presretnu iranske tankere, ali su shvatile da ne mogu zaustaviti izvoz i ugovore koje Iran ima.
Međutim, situacija oko pregovora u Beču nije tako optimistična. Nakon skoro godinu dana razgovora, nedavni izveštaji govore o iznenadnom prekidu pregovora, koji su se odvijali između Irana i Evropske unije (EU). Ovaj prekid se dogodio pod uticajem “trećih strana”, pri čemu je Rusija tražila garancije da nove sankcije Zapada neće uticati na njenu trgovinu sa Iranom, što je uslov koji SAD nisu bile spremne da prihvate.
Pregovori su započeli u nastojanju da se vrate sve strane JCPOA na ranije dogovorene obaveze, ali su se suočili sa brojnim izazovima. Tokom proteklih meseci, Iran je suspendovao svoje obaveze iz nuklearnog sporazuma, što dodatno komplikuje situaciju. Prethodnih nedelja, strane su izveštavale o napretku u pregovorima, a bilo je čak i naznaka da bi novi sporazum mogao biti blizu postizanja. Ipak, iznenadni prekid je ostavio mnoge analitičare u nedoumici o budućim koracima.
Osim toga, u svetlu ovih dešavanja, SAD su takođe najavile nove sankcije Rusiji, što dodatno komplikuje međunarodne odnose. Ove sankcije su usvojene nakon telefonskog razgovora između zvaničnika i očekuje se da će biti implementirane u narednim satima. Ove odluke dolaze u trenutku kada rat u Ukrajini stvara dodatne tenzije u Evropi, a zemlje poput Grčke beleže rekordne troškove za struju i gorivo.
U međuvremenu, američki predsednik Džo Bajden potpisao je memorandum o slanju naoružanja Ukrajini u iznosu od 200 miliona dolara, što dodatno ukazuje na aktivnu američku ulogu u regionalnim konfliktima. Ova pomoć dolazi usred globalne ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini, dok se mnoge evropske zemlje suočavaju sa drastičnim poskupljenjima energenata.
Iran, s druge strane, nastavlja da se bori za očuvanje svoje ekonomske stabilnosti i da se bori protiv američkih sankcija. Ministar Ovdži je izjavio da se izvoz nafte povećava uprkos „najstrožim sankcijama“, a iranske vlasti su uverene da će pronaći načine da nastave s trgovinom.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će dalji razvoj situacije u Beču i međunarodnim odnosima imati značajan uticaj na globalno tržište nafte, kao i na ekonomske i političke odnose u regionu. Pregovori će se nastaviti, ali sa neizvesnošću koja prati svaki korak.
