Najveća srpska termoelektrana „Nikola Tesla A“ i kop „Radljevo“ dobiće zeleni prsten koji će ih okružiti zasadima drveća, žbunja i travnjacima ukupne površine oko 94 hektara u okviru novog ekološkog projekta „Elektroprivrede Srbije“. Ovaj projekat predstavlja pionirski i jedinstven poduhvat u Srbiji i regionu, a slične inicijative su do sada realizovane samo u Nemačkoj. U formiranje „živih“ barijera oko TENT A i „Radljeva“ EPS će investirati oko 13,5 miliona evra. Ovaj „zeleni prsten“ će poboljšati kvalitet vazduha, smanjiti eroziju tla, zaštititi od vetra i buke, i povoljno uticati na zemljište, vode i živi svet, kako je istakao Vladimir Marković, izvršni direktor za razvoj strateških projekata u JP EPS.
Finansiranje projekta obezbeđeno je iz sopstvenih sredstava, a početak radova na obe lokacije očekuje se u martu ove godine. Prema rečima Milke Domazet, rukovodioca projekta u Sektoru za ključne investicione projekte JP EPS, tehnička dokumentacija je već urađena, a dobijeni su lokacijski uslovi. Za prsten oko „Radljeva“ je dobijena i građevinska dozvola, dok se u toku nalazi postupak za dobijanje odobrenja za izvođenje radova oko TENT A.
Plan je da se u zoni TENT A zasadi oko 100.000 sadnica visokog i niskog rastinja i travnjaka na ukupno 37 hektara. Zeleni prsten oko TENT A biće podeljen u 11 zona ukupne dužine 5,9 kilometara, što sa postojećim šumskim zasadom čini zeleni prsten od 13,7 kilometara. Pored toga, planirana je izgradnja arboretuma na površini od 1,3 hektara i kamenog zida dužine oko 800 metara. Projektom je obuhvaćena i planirana deponija buduće kasete 4, što će biti i najveća površina koju zahvata zeleni prsten.
Sadnice i travnjaci oko TENT A navodnjavaće se kombinovano, sistemom kap po kap i iz cisterne vodom iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda nastalih od odsumporavanja dimnih gasova TENT A. Očekivani rok za završetak radova je 30 meseci.
Oko površinskog kopa „Radljevo“ zeleni prsten praviće se u tri faze, u zavisnosti od dinamike napredovanja kopa i eksproprijacije. Svaka faza će se realizovati dve godine pre početka otkopa, sa ciljem formiranja zaštitnog pojasa, dok će sama realizacija trajati po jednu godinu. U prvoj fazi projekta planirano je da se zasadi oko 91.000 sadnica visokog i niskog rastinja i travnjaka na ukupnoj površini od 57 hektara. Do sada je dobijena građevinska dozvola za prvu podfazu površine oko 10 hektara.
Zaštita životne sredine je jedan od prioriteta u poslovanju „Elektroprivrede Srbije“, te je planirano da se nastavi sa projektima formiranja zelenog prstena i u zoni drugih termoelektrana i površinskih kopova.
Značaj zasada u zelenom prstenu ogleda se u smanjenju količina ugljen-dioksida. Naime, za dobijanje jedne tone biomase u procesu fotosinteze, biljke apsorbuju prosečno oko 1,82 tone ugljen-dioksida, a oslobađaju oko 1,39 tona kiseonika. Osim toga, drveće, žbunje i trava svojim fitoremedijacionim potencijalom povoljno će uticati na zemljište, površinske i podzemne vode.
Ovaj ambiciozni projekat ne samo da predstavlja korak ka očuvanju životne sredine, već i inicijativu koja bi mogla postaviti standarde za slične ekološke akcije u budućnosti, pokazujući da je moguće balansirati između industrijske proizvodnje i zaštite prirodnih resursa. Sa ovim projektom, EPS ne samo da doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova, već i unapređenju biodiverziteta i kvaliteta života u okolini.
