Damjan Gvozdenović, 23-godišnji Beograđanin, osuđen je prvostepeno od strane Višeg suda u Beogradu na 10 godina zatvora zbog ubistva Aleksandra Tatalovića, koji je imao 21 godinu. Ubistvo se dogodilo 23. februara 2022. godine u naselju Rakovica. Tokom suđenja, sud je promenio kvalifikaciju krivičnog dela sa teškog ubistva na obično ubistvo. Za obično ubistvo predviđena kazna se kreće od 5 do 15 godina zatvora, dok bi za teško ubistvo kazna bila od 10 do 20 godina zatvora ili čak doživotna kazna.
Sudija Živko Jevđenijević objasnio je da kvalifikacija iz optužnice nije opstala jer nije dokazano da je Gvozdenović delo počinio na podmukao i svirep način. Tokom suđenja, sud je razmatrao sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti. Iako je ugasio mladi život, što je nepopravljiva posledica, sud je takođe imao u vidu mladost okrivljenog.
Gvozdenoviću je pritvor produžen, u kojem se nalazi od septembra 2022. godine. On se predao policiji zajedno sa advokatom nakon šest meseci bekstva. S obzirom na to da mu se vreme provedeno u pritvoru računa kao deo kazne, ako presuda postane pravosnažna, on će u zatvoru provesti još sedam godina.
Prema saznanjima, Aleksandar Tatalović je bio u vezi sa Andreo, bivšom devojkom Gvozdenovića, svega tri nedelje pre incidenta. Tog dana, Gvozdenović je više puta zvao Andreu, ali se nije javljala. Na kraju, Tatalović se javio na telefon i dogovorili su se da se sretnu ispred zgrade u kojoj su Gvozdenović i Andrea živeli. Kada su se susreli, Gvozdenović je iznenada potegao nož. U svojoj odbrani, tvrdio je da je Tatalović nasrnuo na njega pesnicom, dok je Andrea to negirala.
Incident se završio tako što su se dvojica mladića obrušila na zemlju, a Gvozdenović je, nakon što je ubio Tatalovića, ustao i pobegao s mesta zločina. Ovaj tragični događaj izazvao je veliku pažnju javnosti, ne samo zbog samog ubistva, već i zbog mladosti svih uključenih u incident.
U društvu se postavlja pitanje kako je došlo do ovako tragičnog ishoda između dva mladića, koji su sa sobom nosili težak teret emocionalnih i međuljudskih odnosa. Pored toga, postavlja se i pitanje kako se ovakvi incidenti mogu sprečiti u budućnosti. Stručnjaci ukazuju na potrebu za većom podrškom mladima u vezi sa emocionalnim i psihološkim problemima, kao i na važnost obrazovanja o rešavanju sukoba bez nasilja.
Osuda Gvozdenovića na 10 godina zatvora otvara i šire teme o nasilju među mladima i potrebom za boljim sistemima podrške i prevencije. Kako se društvo suočava sa sve većim brojem sličnih incidenata, važno je raditi na stvaranju okruženja u kojem će mladi moći da se osećaju sigurno i podržano, a ne da se suočavaju sa dramatičnim ishodima kao što je ovaj.
U zaključku, ovaj slučaj je još jedan tragični primer kako nesigurnost, ljubomora i neupravljane emocije mogu dovesti do nepopravljivih posledica. Potrebno je da društvo preuzme odgovornost i aktivno radi na prevenciji nasilja, posebno među mladima, kako bi se ovakvi incidenti sveli na minimum. Pored pravosudnog sistema, važno je i da se razviju programi koji će pomoći mladima da se suoče sa svojim emocijama i problemima na konstruktivan način.
