Viši sud u Beogradu je donio prvostepenu presudu kojom je Filip Veizović oslobođen optužbi za napad na službeno lice. Incident se dogodio 27. maja 2024. godine u Bulevaru patrijarha Pavla u Topčideru, kada je saobraćajni policajac Vladimir Tasić zaustavio Veizovića zbog pretnje preko pune linije. Tokom zaustavljanja, Tasić je navodno bio udaren automobilom, ali Tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je Veizović bio za volanom tog automobila.
Ova presuda je rezultirala ukidanjem pritvora Veizoviću, koji je proveo 21 mesec iza rešetaka, nakon čega je pušten na slobodu. Policajcu Tasiću su nanesene teške povrede i prelomi, od kojih se još uvek oporavlja. Posle incidenta, automobil koji je udario Tasića je nastavio dalje, a policija ga je pronašla napuštenog u Košutnjaku sat vremena kasnije. Tokom istrage, uhapšen je i Veizović, dok je njegov prijatelj Andrej Jovičić, koji je bio pod uticajem narkotika, dobio status svedoka. U vozilu su pronađena tri mobilna telefona, što je dodatno komplikuje situaciju.
Sudija Goran Ramić, obrazlažući presudu, naglasio je da je nesporno da je policajac zadobio teške povrede i da je bio udaren „folcvagen polo“. Na volanu i menjaču automobila su pronađeni dominantni DNK tragovi Veizovića, ali su na volanu takođe otkrivena još dva mešana DNK traga, kao i jedan na menjaču. Svedočeći DNK veštak iz Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku izjavila je da nije moguće utvrditi kada su ti tragovi nastali i da li je Veizović poslednji vozio taj automobil baš tog večera.
Tri dana pre objave presude, sud je ponovo ispitao oštećenog Tasića, koji je naveo da nije video ko je vozio automobil, kao ni da li je to bio muškarac ili žena, kao ni koliko je osoba bilo u vozilu. Ova izjava dodatno je oslabila tužilačku poziciju, jer nije bilo jasnih dokaza koji bi povezali Veizovića sa incidentom.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, s obzirom na ozbiljnost optužbi i povrede koje je policajac pretrpeo. Mnogi su smatrali da bi trebalo da postoji jasnija odgovornost u slučajevima kada su u pitanju napadi na službena lica, ali je presuda pokazala da je teret dokaza na tužilaštvu, koje nije uspelo da dokaže krivicu optuženog.
U pravnom sistemu Srbije, ovakvi slučajevi često izazivaju debate o zaštiti prava okrivljenih, kao i o pravima i sigurnosti policijskih službenika. Sudske odluke koje oslobađaju optužene u slučajevima kada je evidentno da su povrede nanesene, ali se ne može utvrditi konkretna odgovornost, postavljaju izazove za pravdu i sigurnost u društvu.
Filip Veizović sada je ponovo slobodan čovek, što može biti predmet daljih pravnih rasprava i eventualnih žalbi. Ovim slučajem se ponovo otvara pitanje o tome kako se tretiraju slučajevi nasilja prema policiji i koliko su žrtve zaštićene u postupcima koji se vode na sudu.
Važno je napomenuti da ovakvi slučajevi mogu imati dugoročne posledice po percepciju pravde i poverenje građana u pravosudni sistem. Odluke koje donosi sud mogu oblikovati stavove javnosti prema policiji i krivičnom pravu, a takođe mogu uticati na buduće postupke i strategije u borbi protiv nasilja prema službenicima javnih institucija.
U svakom slučaju, ovaj slučaj će ostati urezan u svesti javnosti kao primer složenosti pravosudnog sistema i izazova s kojima se suočavaju svi akteri u pravnim postupcima.
