Predsednik Skupštine Grada Beograda, Nikola Nikodijević, položio je danas venac na spomenik „Menora u plamenu“ na Dunavskom keju, u okviru svečane ceremonije posvećene Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta. Ova ceremonija predstavlja važan trenutak za sve građane Beograda i Srbije, s obzirom na to da se na ovaj dan podseća na stradanja Jevreja, Srba i Roma tokom nacističkih zločina u Drugom svetskom ratu.
Nikodijević je naglasio značaj sećanja na žrtve, ističući da su Beograd i Srbija platili visoku cenu u odbrani vrednosti koje čine osnovu savremene Evrope. On je podsetio da je 2014. godine doneta odluka da 10. maj bude proglašen Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, a da se svake godine obeležava polaganjem venaca na spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu. U tom kontekstu, istakao je i osnivanje Memorijalnog centra koji služi kao kulturno-istorijska i obrazovna ustanova.
Takođe, Nikodijević je napomenuo da je 2021. godine gradski parlament usvojio odluku da leva obala Save nosi naziv Obala jasenovačkih žrtava, na osnovu inicijative predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ove akcije su deo šireg trenda očuvanja kulture sećanja, koja je, kako je istakao, od ključnog značaja za opominjanje čovečanstva na greške iz prošlosti.
„Danas, kada obeležavamo Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, sećamo se svih onih koji su izgubili svoje živote, kako Jevreja, tako i Srba i Roma. Istorija nas uči da ne smemo zaboraviti i da moramo čuvati uspomenu na žrtve“, rekao je Nikodijević, naglašavajući potrebu da se buduće generacije obrazuju u duhu antifašističke tradicije.
Ceremoniji su prisustvovali i brojni visoki zvaničnici, uključujući Milorada Veljovića, savetnika predsednika, koji je položio venac ispred Srbije, kao i ministra spoljnih poslova Marka Đurića i ministra za evropske integracije Nemanju Starovića. Uz njih, prisutni su bili i predstavnici Narodne skupštine, Grada Beograda, AP Vojvodine, kao i ambasadorka Izraela, Avivit Bar-Ilan. Među prisutnima su bili i članovi Vojske Srbije i strane vojne delegacije, diplomatski kor, organizacije koje se bave očuvanjem antifašističkih vrednosti, kao i članovi jevrejske i romske zajednice, potomci žrtava i preživeli.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara, u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe oslobodile Aušvic 1945. godine. Ovaj logor je bio mesto najvećeg masovnog zločina u istoriji, a procenjuje se da je u njemu ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih je oko 90 procenata bilo Jevreja. Ujedinjene nacije su 2005. godine usvojile rezoluciju kojom se ovaj datum proglašava za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Osim 27. januara, različite zemlje obeležavaju i posebne nacionalne datume sećanja na žrtve Holokausta. U Srbiji je to 22. april, kada se takođe priređuju različite svečanosti i aktivnosti u čast nevinih žrtava.
Ova svečanost posvećena sećanju na Holokaust služi kao podsećanje ne samo na prošlost, već i na obavezu da se takvi zločini nikada ne ponove. Kultura sećanja igra ključnu ulogu u očuvanju istine o tim događajima i u obrazovanju mladih o važnosti borbe protiv svake forme mržnje i diskriminacije. Nikodijević je zaključio da će se truditi da se prošlost čuva od zaborava i da se svaka generacija obrazuje u duhu antifašizma, kako bi se osiguralo da se ovakva pogibija nikada ne ponovi.
