U vreme kada sam bila u vezi sa Ratkom Draževićem, moja karijera je doživela nagli uspon. Poznati agent, Brižit Bardo, i Katrin Danev, gospođa Olga Horstik, postala je moj zastupnik, dok je njena saradnica Štefanija Jovanović bila zadužena za nemačko govorno područje iz Minhena. Imala sam agenta i u Londonu, a svi su bili povezani. Kroz njih sam dobijala ekskluzivne šou programe u svim velikim televizijskim centrima Evrope, što je dodatno doprinosilo popularnosti mog imena i olakšavalo mi dobijanje filmskih uloga.
Obišla sam mnoge gradove, pevajući svoje pesme od Los Anđelesa i Njujorka, gde sam gostovala u čuvenom „Džoni Karson šouu”, do svih velikih evropskih gradova poput Pariza, Rima, Beča, Haga, Ciriha, Minhena, Berlina, Sofije, Moskve, Kana, Bagdada, pa sve do Tokija. Sećam se jednog nastupa u Hagu, gde sam povela orkestar Radio Beograda. Tamo su nas smestili u sjajan hotel, a snimanje emisije proteklo je u najboljem redu. Međutim, nakon snimanja, moj menadžer De Silva me je upozorio da moram paziti koga vodim sa sobom, jer je jedan od naših muzičara nudio da dovede druge zvezde koje bi ga manje koštale.
Često sam nastupala sa tamburaškim orkestrom Janike Balaša, a jedan od nezaboravnih trenutaka bio je kada smo snimali emisiju za austrijsku televiziju na brodu po Dunavu, uz najpoznatije zvezde Nemačke i Austrije. Za moskovsku televiziju snimala sam balade Vokija Kostića, koji je bio skeptičan prema mojim glasovnim sposobnostima. Njegova sumnja je nestala kada je moj „kliker” u grlu postao popularan u Rusiji. Ipak, u mojoj zemlji često sam bila izložena sumnji i podsmehu, iako je publika uživala u mojim nastupima.
Pozivi za koncerte stizali su mi sa svih strana. Direktor Kanskog festivala, gospodin Favr le Bre, insistirao je da zatvorim festival svečanim koncertom nakon uspeha „Skupljača perja”. Na kraju sam pristala, i u raskošnoj ciganskoj haljini, sa dugom kosom, istrčala sam bosa na scenu. Publika me je snažno ovacijama pozdravila, a među gledateljima bio je i poznati reditelj Nikolas Rej, koji je došao da me podrži.
Ratko je zakupio stan u Parioliju, elitnom kvartu u Rimu, i osnovao filmsko preduzeće „Prodi film”. Želeo je da se potpuno posveti mojoj karijeri. Tada smo živeli kao u snu, u raskošno nameštenom stanu sa vrtom. Svetski mediji su me hvalili, a Radio-televizija Italije (RAI) proglasila me je za najoriginalniji glas Mediterana. Iako sam dobijala komplimente sa svih strana, u svojoj domovini nisam mogla da nastupim ni na „Beogradskom proleću”.
S obzirom na sve to, doveli smo kućnu pomoćnicu iz Zagorja, Šteficu, kako bih se mogla posvetiti sebi i svojoj karijeri. Uveče sam bila na prijemima u raskošnim vilama uz bazene. Osetila sam kako izgleda živeti na visokoj nozi, a „Skupljači perja” su mi otvorili mnoge vrata u filmskoj industriji. Ratko je želio da bude moj jedini menadžer i nije želeo da potpisujem ugovore s drugim producentima.
Iako se Ratko bavio različitim poslovima, lično nije imao ništa od toga. Živeo je komotnije nego mnogi njegovi partijski drugovi, koji su mu zavideli. Nikada se nije pokajao zbog svojih izbora, a često je otvoreno pričao o tajnama vlasti. Njegove priče su doprinele formiranju srpske opozicije, a kroz njih su nastali knjige i filmovi crnog talasa, koji su obeležili jedno doba.
U narednim danima očekuju nas vatreni koncerti u pariskoj „Olimpiji”, gde ću ponovo imati priliku da pokažem svoj talenat i uživam u muzici koja me je proslavila širom sveta.
