Čak 10.000 domaćinstava u Srbiji ima priliku da dobije subvencije u iznosu od 50% od procenjenih radova za unapređenje energetske efikasnosti. Ovaj program predstavlja značajan korak prema smanjenju troškova za energiju i unapređenju uslova stanovanja. Ključni kriterijumi za ostvarenje subvencija uključuju lošu stolariju, jednostruke prozore i broj članova domaćinstva.
Subvencije se odnose na različite projekte, uključujući zamenu stolarije, ugradnju izolacije, instaliranje kotlova i peći na čistija goriva, kao i postavljanje solarnih kolektora i panela. Ovaj javni poziv deo je Programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, koji sprovode lokalne samouprave. Program je pokrenut prošle godine s ciljem da se građanima omogući realizacija projekata koji će doprineti uštedi energije ili omogućiti instalaciju solarnih panela za sopstvenu potrošnju.
Država, putem Ministarstva i lokalnih samouprava, obezbeđuje 50% novca za investicije, dok građani snose preostalih 50%. Na ovom javnom pozivu, gradovi i opštine mogu dobiti između 25 i 200 miliona dinara, s obavezom da obezbede još najmanje isti iznos za direktno subvencionisanje građana. Tako će na raspolaganju biti najmanje dve milijarde dinara, što predstavlja značajnu pomoć za domaćinstva koja žele da unaprede svoje energetske sisteme.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija beleži drastičan skok investicija u ekologiju. Preduzete su mere koje imaju direktan uticaj na zaštitu životne sredine, poput trajnog rešenja za deponiju u Vinči. Beograd je, nakon 46 godina, započeo projekte za otklanjanje ove ekološke pretnje, a očekuje se da će, kada se završi izgradnja nove brane, grad konačno početi da upravlja otpadom na način koji je u skladu sa praksom drugih evropskih gradova.
Tokom 2017. i 2018. godine, pokrenuta je akcija otkrivanja lokacija na kojima je opasni otpad nelegalno skladišten, što je rezultiralo otkrivanjem 12 lokacija koje su u rekordnom roku očišćene. Ove akcije su doprinele smanjenju zagađenja i zaštiti lokalnih zajednica.
Takođe, Srbija je radila na proširenju zaštićenih područja, a od donošenja Zakona o nacionalnim parkovima 2015. godine, proglašeno je dodatnih 15 zaštićenih područja. Sada ih je ukupno 471, pri čemu 87 područja ima nacionalni značaj. Strateški cilj je da 12% teritorije Srbije bude pod zaštitom, što predstavlja važan korak ka očuvanju prirodnih resursa.
Nacionalna laboratorija za analizu vode, vazduha i zemljišta, koja se gradi u okviru agencije za zaštitu životne sredine, počela je sa radom 2018. godine. Ova laboratorija će biti jedna od najsavremenijih u regionu, a njen glavni zadatak biće praćenje promena kvaliteta životne sredine kroz hemijska ispitivanja zagađujućih materija.
U cilju poboljšanja ekološkog statusa površinskih voda, Srbija investira u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime se smanjuje nivo nastalog otpada i suspendovanih materija. Pored toga, država je od 2018. godine opredelila više od 206,5 miliona dinara za pošumljavanje i ozelenjavanje javnih površina, što doprinosi boljem kvalitetu vazduha.
Republika Srbija obezbedila je finansiranje ekoloških projekata po povoljnim uslovima, a sredstva će biti korišćena za finansiranje i refinansiranje kapitalnih zelenih projekata, koji su ključni za poboljšanje životne sredine i kvaliteta života građana.
Otvaranjem vetroparka „Čibuk 1“ 2019. godine, Srbija je učinila značajan korak ka energetskoj bezbednosti. Sa 57 turbina i instalisanom snagom od 158 megavata, ovaj vetropark može snabdevati električnom energijom 113.000 domaćinstava i smanjuje emisiju ugljen-dioksida za oko 370.000 tona godišnje.
S obzirom na sve ove projekte i inicijative, jasno je da Srbija teži ka povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije, a solarna elektrana Petka u Kostolcu predstavlja prvi značajan iskorak u primeni čistih tehnologija i održivog razvoja.
