Lice predstavlja ne samo fizički oblik čoveka, već i njegovu unutrašnju suštinu, emocije i misli. U svom najnovijem opusu, vajarka Dragana Ilić istražuje ovu složenu vezu između spoljašnjeg i unutrašnjeg, koristeći terakotu kao materijal koji omogućava duboko izražavanje. Njeni portreti nisu samo statične predstave, već dinamične igre otkrivanja i razotkrivanja ljudskih karaktera. Izložba pod nazivom „Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ otvara se 22. avgusta u Muzeju savremene umetnosti i deo je ciklusa „Umetnost i ličnost“, koji se fokusira na značajne skulptorke u domaćoj umetničkoj sceni.
Dragana Ilić je poznata po svom jedinstvenom pristupu skulpturi, gde koristi terakotu da bi dočarala suštinske aspekte ljudske prirode. Njeni radovi ne predstavljaju samo fizičke likove, već pozivaju posmatrače da se upuste u dublje razmišljanje o identitetu i emocijama koje ti likovi nose. U svetu gde su površinske slike često dominirajuće, Ilićeva umetnost izaziva publiku da preispita šta znači biti čovek i kako se identitet formira kroz interakciju sa drugima.
U razgovoru sa kustoskinjom Rajkom Bošković, otkriva se još jedna dimenzija ove izložbe. Ona ističe da je važno da se prepoznaju i obeleže žene koje su značajne u svetu skulpture, jer često ostaju u senci muških kolega. Boškovićeva naglašava da su skulptorke poput Dragane Ilić ključne za razumevanje savremene umetnosti i njenog razvoja. Njihov rad ne samo da doprinosi likovnoj sceni, već i obogaćuje kulturološki kontekst u kojem se nalazimo.
Izložba „Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ je ne samo prilika da se uživa u umetnosti, već i poziv na razmišljanje o načinu na koji umetnost može da otkrije skrivene slojeve ljudskog bića. Kroz portrete, Ilićeva istražuje kako se percepcija ličnosti može menjati u zavisnosti od konteksta i perspektive. Svaki portret je priča za sebe, a takođe i deo šire naracije o ljudskoj prirodi.
Umetnost Dragane Ilić je prožeta emocijama i ličnim iskustvima, što se može primetiti u detaljima njenih skulptura. Terakota kao materijal omogućava joj da stvori teksturu koja odražava životnost i autentičnost likova. Svaki rad je pažljivo oblikovan, a svaki detalj pažljivo promišljen. Ova posvećenost i strast prema umetnosti čine njene skulpture posebnim i nezaboravnim.
U današnjem svetu, gde se umetnost često doživljava kao nešto što je isključivo estetsko, rad Dragane Ilić podseća nas na to koliko umetnost može biti snažna kada se poveže sa emocijama i ličnim pričama. Njeni portreti pozivaju nas da se osvrnemo na sopstvenu ljudskost i da prepoznamo zajedničke niti koje nas povezuju. U tom smislu, Ilićeva umetnost postaje most između pojedinaca, omogućavajući nam da se povežemo sa sobom i drugima na dubljem nivou.
Kustoskinja Rajka Bošković takođe naglašava važnost ovakvih izložbi u kontekstu šireg društvenog dijaloga. Umetnost ima moć da pokrene pitanja o identitetu, vezi između pojedinca i društva, kao i o načinu na koji se možemo povezati sa sopstvenim osećanjima i iskustvima. Ova izložba je prilika za zajednicu da se okupe i razmene misli, osećanja i ideje o umetnosti i njenoj ulozi u životima ljudi.
Izložba „Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ pruža jedinstvenu priliku da se upoznamo sa radom Dragane Ilić i da istražimo kako umetnost može delovati kao ogledalo naše ličnosti. Kroz njene portrete, saznajemo više o ljudskoj prirodi, o emocijama koje nas pokreću i o složenosti identiteta. Umetnost postaje prostor za introspekciju, razumevanje i povezivanje s drugima. U ovom smislu, izložba nije samo umetnički događaj, već i važan korak ka razumevanju i obogaćivanju naše kulture.
