Radomir Roknić, bivši kuvar u Vojsci Republike Srpske Krajine, osuđen je na 15 godina zatvora za ubistvo dvojice vojnih policajaca, Đure Krivokuće i Jovana Novakovića, koje se dogodilo 4. avgusta 1995. godine u Topuskom. Ova presuda doneta je na ponovljenom suđenju u Višem sudu u Beogradu, nakon što je prethodna presuda iz decembra prošle godine bila ukinuta.
Na prvom suđenju, Roknić je kažnjen sa 12 godina zatvora, ali je to bilo samo za ubistvo Krivokuće, dok je sud smatrao da je ubistvo Novakovića bilo nehotično, te je to krivično delo u međuvremenu zastarelo. Apelacioni sud je, međutim, ukinuo tu presudu, ističući da je zanemarena ključna činjenica da je Roknić neposredno pre pucnjave bio u kontaktu sa Novakovićem. Ovo je značilo da je bio svestan gde se Novaković nalazi, a činjenica da je pucao iz automatske puške rafalnom paljbom u dnevnim uslovima i sa male udaljenosti dodatno je otežala njegovu poziciju.
Na ponovljenom suđenju, Roknić je osuđen za oba ubistva sa umišljajem, što je rezultiralo povećanjem kazne za tri godine. Incident se odigrao kada je Roknić, nakon sukoba sa Krivokućom koji ga je izbacio iz spavaonice vojne policije, uzeo automatsku pušku iz kuhinje. Kada je izašao napolje, Novaković mu je rekao da „pusti Đuru“. U tom trenutku, Đuro Krivokuća se pojavio na vratima kuće, a Roknić je ispalio rafal prema njemu, pri čemu su meci pogodili i Novakovića.
Nakon pucnjave, Roknić je pobegao i pronađen je kilometar dalje, skriven u šiblju. Tokom hapšenja, ranjen je u stomak od strane vojne policije. Nakon hapšenja, prebačen je u bolnicu, ali je tokom haosa akcije „Oluja“ hrvatskih snaga završio u bolnici u Republici Srpskoj. Nakon toga, Roknić je otišao u Rumu, gde je bez dokumenata živeo i krio se 28 godina, sve do hapšenja u maju 2023. godine.
Ova presuda izaziva različite reakcije u javnosti. Mnogi smatraju da je pravda konačno zadovoljena, dok drugi ističu kako je proces suđenja trajao predugo i da su žrtve zaslužile brži ishod. Roknić je, prema rečima pravosudnih organa, bio opasan za društvo, zbog čega mu je pritvor produžen.
Ovaj slučaj je podsetnik na turbulentno vreme tokom rata u Hrvatskoj, kada su mnogi zločini ostali neistraženi ili zaboravljeni. Suđenja za ratne zločine često su komplexna i zahtevaju mnogo vremena, a procesi se često suočavaju sa preprekama poput nedostatka dokaza ili teškoća u pronalaženju osumnjičenih.
Roknićev slučaj takođe ukazuje na važnost pravde u postkonfliktnim društvima. Mnogi preživeli i porodice žrtava očekuju da će pravda biti zadovoljena, a ovakvi slučajevi pomažu u izgradnji poverenja u pravosudni sistem. Osim toga, osuda Roknića može poslužiti kao upozorenje drugim potencijalnim počiniocima zločina da će odgovarati za svoja dela, bez obzira na to koliko vremena prošlo.
Pored pravosudnog aspekta, ovaj slučaj takođe otvara pitanja o pomirenju i rehabilitaciji. Kako se društva suočavaju sa svojom prošlošću, važno je da se ne zaborave žrtve, ali i da se pronađu načini za izgradnju budućnosti bez nasilja i mržnje. Suđenja kao što je Roknićevo su deo tog procesa, a njihovi ishodi su ključni za pomirenje i prevazilaženje trauma iz prošlosti.
U svetlu ovog slučaja, važno je nastaviti razgovor o pravdi, odgovornosti i pomirenju, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve.
