U specijalnom sudu u Beogradu, sutra se nastavlja suđenje pripadnicima organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, optuženima za niz teških krivičnih dela, uključujući sedam ubistava, otmice, silovanje, kao i nelegalnu trgovinu narkoticima i oružjem. Ovaj slučaj privlači veliku pažnju javnosti zbog brutalnosti zločina koje je grupa izvršila.
Postoje naznake da bi moglo doći do odlaganja glavnog pretresa, slično kao prošlog petka, kada je advokat Belivuka, Dejan Lazarević, podneo krivične prijave protiv članova sudskog veća i tužioca, uz zahtev za njihovo izuzeće. Ovaj pravni manever se dogodio tokom suđenja za zločine počinjene u Grčkoj 2020. godine, kada su ubijeni Igor Deddović i Stevan Stamatović u Atini, kao i Alan Kožar i Damir Hadžić na Krfu.
Predsednica sudskog veća, Slađana Marković, izjavila je da postoji sumnja da se ovi zahtevi podnose s ciljem odugovlačenja postupka i odlaganja prikazivanja „skaj“ poruka, koje se odnose na komunikaciju između članova grupe. U prethodnim godinama, suđenje je više puta odlagano zbog sličnih zahteva za izuzeće sudija i tužilaca, pa ostaje da se vidi da li će se sutra ponoviti ovaj pravni „manevar“.
U ovom trenutku, Belivuku i njegovim saradnicima se sudi u tri različita postupka. Pored optužbi za ubistva, u toku je i glavni pretres za pranje novca stečenog od kriminala, u kojem su optuženi njegova supruga Bojana, kao i tašta. Tužilaštvo za organizovani kriminal je najavilo izvođenje daljih dokaza, uključujući fotografije i prepiske između članova grupe.
Optuženi se terete da su oteli i ubili Zdravka Radojevića, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Mihajlovića, Nikolu Mitića, Milana Ljepoju, Lazara Vukićevića i Gorana Veličkovića Goksija. Prema optužnici, većina žrtava je odvožena u kuću užasa u Ritopeku, gde su mučeni i ubijani u specijalnoj sobi poznatoj kao „klanica“. Njihovi ostaci su potom mleveni i sklanjani u džakove, a sadržaji su bacani u Dunav.
Ovo suđenje je ponovljeni postupak, jer je prethodni predsednik krivičnog veća otišao u penziju. Više od deset optuženih negira krivicu i bilo kakvu povezanost sa ovim zločinima. Marko Miljković, jedan od njih, tvrdi da su žrtve „žive i u bekstvu“, uprkos DNK tragovima, navodeći da nema obdukcionih izveštaja o njihovoj smrti.
Nasuprot njima, trojica bivših Belivukovih saradnika sklopila su sporazum sa Tužilaštvom, priznajući svoja učešća u ubistvima i otkrivajući strašne detalje likvidacija. Bojan Hrvatin, Srđan Lalić i Nikola Spasojević su, u zamenu za smanjenje kazni, ispričali kako je grupa funkcionisala, kako su mamili, mučili i ubijali žrtve.
U tužilačkim spisima i izjavama ovih trojice okrivljenih saradnika, navodi se da je Belivukova grupa delovala kao ispostava „kavačkog klana“. Ovaj kontekst dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na široku mrežu organizovanog kriminala koja deluje na našem prostoru.
Suđenje Belivuku i njegovim saradnicima je samo deo šireg problema organizovanog kriminala u Srbiji. U društvu se oseća potreba za reformom pravosudnog sistema kako bi se obezbedila pravičnost i pravda. Ovakvi slučajevi, pored njihove krvoločnosti, postavljaju pitanja o tome koliko je sistema sposoban da se bori protiv organizovanog kriminala i kako može da zaštiti svoje građane.
S obzirom na to da se sutrašnji pretres očekuje s velikim interesovanjem, prateće se ne samo tok suđenja, već i reakcije javnosti i institucija na ovu tešku situaciju. Ovaj slučaj je simbol borbe protiv organizovanog kriminala i može imati dugotrajne posledice po pravosudni sistem u Srbiji.
