Beograd – Autor Novak Novaković bio je jedan od pionira i osnivača Televizije Beograd, a njegovi scenariji su obeležili prve decenije rada ove televizije. Biljana Bošnjak Draganović, priređivač monografije „Novak Novak – Što ja volim pozorište… ali ne u svojoj kući“, istakla je na promociji u Klubu RTS-a da ova knjiga sadrži važne detalje o Novakovu radu.
Novak Novaković, koji je živeo od 1928. do 1995. godine, radio je u saradnji sa rediteljem Radivojem Lolom Đukićem na humorističkim serijama kao što su „Servisne stanice“ (1959-1960) i „Sačulatac“ (1968). Bošnjak Draganović je naglasila da je kroz pisanje serije „Pozorište u kući“, koja je imala 84 nastavka tokom 1970-ih i 1980-ih, Novak „prevazišao sam sebe“.
U središtu monografije nalazi se autobiografski rukopis „Pozorište u srcu“, koji pokriva period od povratka Novaka u Televiziju Beograd 1957. do snimanja prve sezone serije „Pozorište u kući“ 1972. godine. Prilikom pisanja serije, Novak i Đukić su se zabavljali, a Bošnjak Draganović je podelila anegdotu o tome kako su smišljali naziv za seriju „Sačulatac“.
Osim humorističnih serija, Novak je bio poznat i po novogodišnjim programima, a počeo je da piše autobiografiju kako bi podsetio ljude na svoja dela, koja su mnogi zaboravili. Bošnjak Draganović je istakla da je Novak više pisao o svojim kolegama nego o sebi i da je uvek imao dozu humora, čak i kada je govorio o sebi.
Monografiju „Novak Novak – Što ja volim pozorište… ali ne u svojoj kući“ objavilo je RTS izdavaštvo u saradnji sa Istorijskim arhivom Beograda. Istoričar Slobodan Mandić je podsetio da je Novakova porodica ustupila građu pre dvadesetak godina. Novakov fond uključuje memoare iz 1970-ih, dnevnik vođen od početka 1980-ih, scenarije, ličnu prepisu, fotografije i drugo, čime se pokazuje koliko je bio vredan radnik.
Profesorka Ildiko Erdei je opisala Novaka kao „izuzetnog televizijskog stvaratelja“ i naglasila da je za popularnost serije „Pozorište u kući“ bilo presudno što je Novak bio pažljiv hroničar savremenog života. Zbog svoje skromnosti i brige o troškovima, ali i zbog hedonizma i uživanja u životu, Novak je uspeo da se izbori sa materijalizmom koji je rastao u društvu.
Erdei je dodala da je „Pozorište u kući“ predstavljalo prekretnicu u Novakovoj karijeri, jer je to bila prva serija bez Đukića, a humor se značajno razlikovao. Đukić je bio angažovaniji i otvoreniji, dok je Novak bio povučen i blag. Serija je postala veoma popularna, trajala je kroz pet sezona i više od dve decenije, a gledanost je nadmašila čak i Drugi dnevnik.
Andrija Novaković, sin Novaka Novakovića, rekao je da je njegov otac bio povučen, dok je Đukić često bio taj koji je donosio energiju, što je omogućilo sjajan rad njihovog tandema. On je naglasio da je njegov otac sve davao televiziji, uključujući i svoje zdravlje, i da je na kraju bio iscrpljen tim radom.
Glumac Milan Caci Mihailović je podelio svoja sećanja na Novaka i Đukića, kao i anegdote iz vremena kada su radili na „Servisnoj stanici“. Novak je ostavio neizbrisiv trag u svetu televizije, a njegova monografija osvetljava njegovu značajnu ulogu u razvoju srpske televizije i kulture.
