VAŠINGTON – Nove globalne carine predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa od deset odsto stupile su danas na snagu, nekoliko sati nakon što je Vrhovni sud poništio njegove prvobitne sveobuhvatne ovlasti za uvođenje tarifa, objavio je Blumberg.
Tramp je prošlog petka potpisao izvršnu naredbu kojom se uvodi osnovna stopa od 10 odsto. Bela kuća je najavila da će raditi na formalnoj naredbi koja bi podigla globalnu carinu na 15 odsto, ali rok za sprovođenje još nije utvrđen. Ova odluka dolazi u trenutku kada se trgovinski odnosi između SAD i drugih zemalja nalaze pod velikim pritiskom, a očekuje se da će carine dodatno zakomplikovati globalnu ekonomsku situaciju.
Carine se primenjuju prema Članu 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, što omogućava predsedniku SAD da uvede takse do 150 dana bez odobrenja Kongresa. Ova pravna osnova omogućava Trampu da brzo reaguje na promene na globalnom tržištu, ali takođe postavlja pitanja o njegovoj sposobnosti da upravlja trgovinskim odnosima bez prethodnog konzultovanja zakonodavne vlasti.
Nove carine će, prema procenama ekonomista, uticati na cene proizvoda u SAD, što bi moglo dovesti do rasta inflacije. Potrošači će možda morati da plate više za određene proizvode, a mala i srednja preduzeća bi mogla biti posebno pogođena zbog povećanja troškova uvoza.
Trampova administracija već je bila pod pritiskom zbog svojih trgovinskih politika, a kritičari su tvrdili da carine mogu izazvati uzvraćajuće mere drugih zemalja, što može dovesti do trgovinskog rata. Prošle godine, Tramp je uveo carine na čelik i aluminijum iz određenih zemalja, što je izazvalo buru kritika i odgovarajuće mere iz Evrope i Kine.
S obzirom na to da su carine već postale deo Trampove trgovinske agende, analitičari se pitaju kako će ove nove mere uticati na pregovore o trgovinskim sporazumima. Mnogi smatraju da bi veće carine mogle otežati postizanje dogovora sa zemljama poput Kine, koje su već izrazile nezadovoljstvo trenutnim stanjem.
Bela kuća je takođe najavila da će nastaviti da traži načine za osiguranje ekonomskog rasta i zaštitu domaće industrije, ali izazovi sa kojima se suočavaju, kao što su globalne lanci snabdevanja i zavisnost od uvoza, ostaju značajni. U ovom kontekstu, Trampova administracija se suočava sa dilemom: kako da zaštiti američku ekonomiju bez izazivanja potpunog kolapsa na globalnom tržištu.
S obzirom na to da je trgovinska politika jedan od ključnih prioriteta Trampove administracije, analitičari smatraju da će ove nove carine biti samo deo šire strategije. Tramp je često naglašavao potrebu za „Amerikom na prvom mestu“, a carine se vide kao način da se zaštiti domaća proizvodnja i radna mesta.
U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju kakve će posledice imati nove carine na američke potrošače i preduzeća. Da li će cena hrane, elektronike i drugih proizvoda rasti? Kako će se to odraziti na kupovnu moć američkih građana i na opštu ekonomsku situaciju? Ova pitanja ostaju otvorena, dok se ekonomisti i analitičari nastavljaju baviti posledicama Trampovih trgovinskih politika.
Kao i uvek, vreme će pokazati kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno – trgovinski odnosi između SAD i ostatka sveta nikada nisu bili kompleksniji, a nove carine sigurno će dodati još jednu dimenziju ovoj složenoj igri. U međuvremenu, svi zainteresovani će pažljivo pratiti kako se ove nove mere implementiraju i kako će reagovati globalni lideri.
