Loznica je danas bila domaćin 92. Vukovog sabora, koji je otvorio ministar kulture Nikola Selaković. U svom govoru, Selaković je naglasio važnost zaštite ćirilice, ističući da ukoliko je sami ne zaštitimo, niko drugi to neće učiniti umesto nas. Njegova izjava je bila popraćena najavom novih mera koje će Ministarstvo kulture preduzeti kako bi se očuvala ćirilica kao deo nacionalnog identiteta.
Selaković je istakao da mere koje se planiraju obuhvataju različite aspekte podrške ćiriličkom pismu. Među njima su podsticaji za izdavače koji koriste ćirilicu, kao i unapređenje poreske politike koja se odnosi na njenu upotrebu na državnom i lokalnom nivou. Takođe, ministar je naglasio potrebu za boljim položajem ćirilice u sredstvima javnog informisanja, posebno na medijima koji koriste nacionalnu frekvenciju.
U svom govoru, Selaković je posebno naglasio da je važno prepoznati da upotreba ćirilice nije samo pitanje estetskog izbora, već i deo kulturnog nasleđa. „Borićemo se za posebne podsticaje ćiriličkim izdavačima, za bolju poresku politiku kada je u pitanju upotreba ćirilice na državnom i bolju politiku taksi kada je u pitanju upotreba ćirilice na lokalnom nivou. Borićemo se za povlašćeni položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja sa nacionalnom frekvencijom, jer je nacionalna frekvencija javno dobro. Borićemo se da nije svejedno kojim pismom pišemo i da znamo da ako ćirilicu ne zaštitimo mi, to umesto nas neće učiniti niko“, poručio je Selaković.
Vukov sabor, kao manifestacija, ima dugu tradiciju i služi kao platforma za promovisanje kulture i jezika. Održava se svake godine u čast Vuka Karadžića, reformatora srpskog jezika i pisma, čije je delo imalo značajan uticaj na srpsku kulturu i identitet. Ove godine, događaj je okupio brojne posetioce, umetnike i kulturne radnike, koji su se okupili kako bi proslavili ćirilicu i njene vrednosti.
Ćirilica je ne samo pismo već i simbol nacionalnog identiteta. Njena upotreba se suočava sa izazovima u modernom društvu, gde se često favorizuje latinica, posebno u urbanim sredinama i na internetu. Zbog toga su napori Ministarstva kulture da unapredi poziciju ćirilice posebno značajni. Uvođenje podsticaja i olakšica može podstaći izdavače da više koriste ćirilicu, a samim tim i da je očuvaju za buduće generacije.
Pored mera koje je najavio Selaković, postoji i potreba za jačanjem svesti među građanima o značaju ćirilice. Edukacija o jeziku i pismu, kao i promocija kulturnih vrednosti, može doprineti većem poštovanju i razumevanju važnosti ćirilice. U tom smislu, Vukov sabor predstavlja odličnu priliku za podizanje svesti i okupljanje ljudi oko zajedničkih ciljeva.
Ministarstvo kulture će nastaviti da radi na razvoju strategija koje će omogućiti ćirilici da zauzme mesto koje joj pripada u savremenom društvu. Uloga države u zaštiti i promociji jezika i pisma ne sme se zanemariti, a Selaković je jasno stavio do znanja da će se boriti za očuvanje ćirilice na svim nivoima društvenog života.
U zaključku, zaštita ćirilice je od suštinskog značaja za očuvanje srpskog identiteta i kulture. Inicijative koje dolaze iz Ministarstva kulture, kao što su podsticaji za izdavače i unapređenje poreske politike, predstavljaju važne korake ka očuvanju ovog pisma. Vukov sabor, kao manifestacija, nastavlja da igra ključnu ulogu u promociji ćirilice i podizanju svesti o njenom značaju, okupljajući zajednicu u zajedničkoj borbi za očuvanje kulturnog nasleđa.
