Miljana Kecmanović, kojoj se zajedno sa suprugom Vladimirom sudi za zanemarivanje sina Koste, koji je pre tri godine izvršio masakr u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“, pokušala je na nedavnom ročištu da vidi lice svog sina. Međutim, njen zahtev nije bio odobren, jer sudija Dragan Martinović nije smatrao da je to u skladu sa pravilima suda. Miljana je, uplakana, pitala da li Kosta može da se okrene prema njoj, ali je sudija odbio njen zahtev uz obrazloženje da svedoci ne mogu da komuniciraju sa prisutnima u sudnici.
Kosta, koji je sada star 16 godina, provodi skoro tri godine na dečijoj neuropsihijatrijskoj klinici u KBC Srbije. Doktorka mu jedina ulazi u sobu, a on dan provodi čitajući knjige, među kojima su i dela ruskih klasika, poput Dostojevskog. Ovo suđenje je ponovljeno nakon što je prva presuda njegovim roditeljima ukinuta. Njih dvoje su optuženi za zanemarivanje, a otac takođe i za teško delo protiv opšte sigurnosti zbog neadekvatnog obezbeđenja oružja, koje je Kosta iskoristio da izvrši zločin.
Tokom Kostaovog svedočenja, koje je trajalo nešto više od četiri sata, Vladimir Kecmanović je sedeo pognutih glava, dok je Miljana plakala kada je njen sin ušao u sudnicu. Na suđenju je svedočio i Ivan Božović, otac ubijene Ane, koji je ispričao svoja iskustva i bol nakon tragedije. Njegova ćerka, koja je bila učenica petog razreda, nije poznavala Kostu, ali je njen otac izrazio duboku tugu zbog gubitka.
Prema nezvaničnim izvorima, Kosta je tokom svedočenja odgovarao kratko i neodređeno, često pravio duge pauze pre nego što bi odgovorio na pitanja. Njegovo svedočenje trajalo je duže od očekivanog, delovalo je kao da razmišlja o svakoj reči pre nego što je izgovori. Iako nije menjao svoj iskaz, navodno je dodao nove detalje, priznajući da je sada zreliji i da bolje razume kako su ga vršnjaci doživljavali.
Otac ubijene Anđelke, Anđelko Aćimović, izrazio je sumnju u Kostaove odgovore, smatrajući da je mogao biti instruisan da brani svoje roditelje. Ipak, on je istakao da je tokom daljeg ispitivanja Kosta potvrdio uzroke koji su doveli do tragedije, naglašavajući da su njegovi roditelji zapostavili njegovu mentalnu zdravstvenu situaciju. Aćimović je ukazao na problem digitalne zavisnosti, koja je, prema njegovim rečima, imala značajan uticaj na Kostin život.
Kosta je, prema informacijama, bio izložen sadržajima na internetu koji su ga privukli ka nasilju. Priznao je da je gledao dokumentarni film „Kolumbajn“, koji ga je naveo na istraživanje psihopata i na razmišljanje o zločinu. Ovaj film se bavi masakrom koji su 1999. godine izvršili učenici u srednjoj školi Kolumbajn u Koloradu, gde je život izgubilo 13 osoba.
Ovaj slučaj potresa javnost, a suđenje je zatvoreno za javnost, što dodatno pojačava tenziju i zainteresovanost medija. Mnogi se pitaju šta će se desiti sa Kostaovim roditeljima i kakve će posledice imati njihovo ponašanje na njegovu sudbinu. Kako se suđenje nastavlja, očekuje se da će izneti dalji dokazi i svedočenja koja će pojašniti okolnosti ovog tragičnog događaja.
Tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ ostavila je dubok trag u društvu, a pitanje mentalnog zdravlja dece i adolescenata sve više dolazi u fokus. Roditelji, školski sistem i društvo kao celina suočavaju se sa izazovima kako da prepoznaju i reše probleme koji mogu dovesti do sličnih tragedija u budućnosti. Kostaov slučaj je podsetnik na važnost brige o mentalnom zdravlju i pravovremene intervencije.
