Novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji je trenutno u fazi pripreme, donosi značajne promene, među kojima se izdvajaju strože kazne za prekršitelje i nulta tolerancija na alkohol. Ove najavljene promene već su izazvale brojne reakcije, a stručnjaci iz oblasti saobraćaja ističu da novi propisi ne obuhvataju širi kontekst i da se ne bave pravim uzrocima problema.
U razgovoru sa profesorom Saobraćajnog fakulteta, Krstom Lipovcem, on naglašava da su suštinske promene u bezbednosti saobraćaja moguće samo uz jasnu strategiju i oslanjanje na naučna saznanja. „Bezbednost saobraćaja se može unapređivati unapređenjem četiri faktora – čoveka, vozila, puta i okruženja. Međutim, najveći potencijal leži u promeni ponašanja ljudi“, objašnjava Lipovac.
On ukazuje na to da su ključni preduslovi za efikasne zakone naučno utemeljeni propisi, dosledno poštovanje i sankcionisanje onih koji ih krše. „Zakon mora biti osmišljen i na nauci zasnovan. Zato me čudi kad država uporno ne prihvata da uposli nauku, nego pokušava da činovnicima – ovaj put policiji – da taj težak zadatak“, ističe Lipovac.
Zakon koji je na snazi od 2009. godine zaslužuje ozbiljnu rekonstrukciju, smatra Lipovac. Osim tehničkih izmena, on poziva na temeljno preispitivanje koncepata koji se odnose na odgovornost, finansiranje bezbednosti i promenu ponašanja učesnika u saobraćaju. Ukazuje na površne medijske interpretacije koje izmene svode na pojedinačna rešenja.
„U ovom zakonu se ne ukida probna vozačka dozvola, već se nastavlja unapređivanje tog procesa bezbednog sticanja iskustava za upravljanje vozilima. Model ‘stepenovane vozačke dozvole’ je korak dalje u tom pravcu“, naglašava on, dodajući da je važno ne zaboraviti da je mali procenat vozača uzrok većine problema bezbednosti saobraćaja.
Profesor Lipovac ukazuje na to da je mnogo važnije usmeriti zakon ka onima koji čine teže prekršaje, a u tom procesu uključiti nova znanja iz oblasti psihologije. „Kreiranje struke saobraćajne psihologije, sa desetinama ili stotinama saobraćajnih psihologa, može pomoći u prepoznavanju problematičnih vozača i pokušati da im pomogne da promene ponašanje“, kaže Lipovac.
Jedan od ključnih elemenata unapređenja bezbednosti je, prema njegovom mišljenju, obrazovanje. „Važno je saobraćajno obrazovanje i vaspitanje – od porodice, predškolskih ustanova, osnovnih škola, srednjih pa do auto-škole“, dodaje on, naglašavajući da je neodrživo da policija obavlja gotovo sve funkcije, od otvaranja auto-škola do ispitivanja kandidata za vozačke dozvole.
Na kraju, profesor Lipovac poziva na uključivanje akademske zajednice i struke u izradu zakona, a ne samo institucija koje primenjuju propise. „Neophodno je da budemo spremni da dobro preispitamo naša zakonska rešenja kako bismo trajno unapređivali bezbednost saobraćaja“, zaključuje Lipovac.
Reakcije na predložene izmene zakona su već počele da pristižu, a stručnjaci se nadaju da će se u procesu donošenja odluka uzeti u obzir ne samo kazne, već i sistemske promene koje mogu doprineti boljitku u bezbednosti saobraćaja. U ovom trenutku, važnost saradnje između naučne zajednice, struke i zakonodavne vlasti nikada nije bila veća, a sve u cilju stvaranja sigurnijeg okruženja za sve učesnike u saobraćaju.
