Tokom pandemije, mnogi ugostitelji su se suočili sa izazovima zatvaranja svojih lokala, a brojni radnici u tom sektoru ostali su bez posla. Kako su kafići i restorani počeli ponovo da se otvaraju, suočili su se sa nedostatkom radne snage, što je dovelo do povećanja plata za one koji su ostali. Pored toga, troškovi rada, energenata i namirnica su značajno porasli, što je nateralo vlasnike restorana da razmotre nove načine poslovanja. Jedan od tih načina je uvođenje minimalnog iznosa koji gosti moraju potrošiti.
Jedna čitateljka iz regiona podelila je svoje iskustvo iz italijanskog restorana u Salcburgu, gde je na ulazu stajala tabla koja je jasno naglašavala: „Ulaz dozvoljen samo ako planirate da potrošite minimum 20 evra po osobi.“ Ona je sa društvom bila umorna i, iako su im pokazali natpis, nisu imale snage da traže drugi restoran, pa su se odlučile da uđu. Naručile su po picu i sok, ali to nije bilo dovoljno da dostignu propisani minimum, pa su morale da uzmu i dezert i na kraju i kafu. Ukupno su platile 53 evra.
U Hrvatskoj, praksa minimalne potrošnje nije toliko rasprostranjena, ali postoje poznati slučajevi gde konobari upozoravaju goste na ovu obavezu, posebno u luksuznim restoranima gde je teško proći ispod 100 evra po osobi. Ovakvi postupci izazivaju različite reakcije među gostima, a neki smatraju da je to nepristojno, dok drugi to prihvataju kao normalnu praksu.
Na Azurnoj obali, praksa odlazi još dalje, jer mnogi restorani automatski dodaju 15 odsto napojnice na račun. Osim toga, gostima se preporučuje da ostave dodatne napojnice, koje su slične onima u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova praksa je postala toliko raširena da su zaposleni u nekim restoranima u Sen Tropeu napravili interni spisak lokala u kojima se ostavljaju najveće napojnice. Gradska vlast je ovu praksu nazvala „reketiranjem“.
Gradonačelnica Sen Tropea, Silvi Sir, izjavila je da je praksa automatskog dodavanja napojnice oblik ucene i da mora odmah da prestane. Naglasila je da napojnica treba da bude izraz zahvalnosti, a ne obaveza.
Jedan poznati ugostitelj sa Azurne obale, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da posebno voli britanske goste jer „troše puno“, dok se gosti sa manjim budžetom često upozoravaju na pravila potrošnje. Prema njegovim rečima, situacija je slična kao u noćnim klubovima, gde se gosti koji naručuju skupa pića nagrađuju najboljim stolom, dok oni koji se zadrže sa jeftinim pićem ne dobijaju istu pažnju.
Ova praksa minimalne potrošnje izaziva rasprave među ugostiteljima i gostima širom Evrope. Dok neki smatraju da je to neophodno zbog porasta troškova poslovanja, drugi smatraju da je to neprihvatljivo i da bi trebalo da se vrati tradicionalnom načinu poslovanja, gde je gostu omogućeno da potroši koliko želi.
Na kraju, čini se da se ugostiteljstvo suočava sa novim izazovima u postpandemijskom svetu, a kako će se situacija razvijati u budućnosti, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, vlasnici restorana i kafića nastaviće da eksperimentišu sa različitim modelima poslovanja kako bi preživeli u sve konkurentnijem okruženju.
