Mihail Bakunjin, poznati revolucionar, ostao je veran svojim shvatanjima do kraja života. O njegovim navodnim vezama sa srpskim političarom Nikolom Pašićem pisao je Ljuba Jovanović-Patak, koji je, po nalogu kralja Aleksandra, pokušao da formira front protiv Pašića unutar Radikalne stranke. Prema Jovanoviću, Pašić mu je lično rekao da je Bakunjinov poziv na rušenje namesničke vladavine u Srbiji izazvao njegovo pitanje o tome šta bi trebalo da dođe umesto te vladavine. Pašić je odgovorio da to pitaju samo reakcionari, naglašavajući da je narod uvek skeptičan prema nepoznatim putevima. Jovanović beleži da Pašić nije bio bliže saradnji s Bakunjinom.
Na ovu temu se pozivaju i mnogi austrijski istoričari, koji se oslanjaju na Bakunjinovog biografa Maksa Netlaua. Netlau tvrdi da su Pašić i njegov prijatelj Marković upoznali Bakunjina u Cirihu, ali da se nisu detaljnije upoznali s njegovim idejama. Iako Pašić nikada nije direktno komunicirao s Bakunjinom, to ne znači da nije bio upoznat s njegovim učenjima. Dokazi sugerišu da su i Pašić i Marković bili dobro obavešteni o osnovama Bakunjinovih ideja, koje su čak pokušavali da primene.
Bakunjin je bio zanimljiv za Pašića i Markovića kao prosvetiteljski revolucionar. Pašić je 1870. godine lično radio na prevođenju nekih njegovih tekstova na srpski jezik. Bakunjin je o Srbiji govorio sa dubokim razumevanjem, delići društvo na „narod“ i „birokratiju“. Smatrao je da srpska birokratija predstavlja prepreku slobodi naroda i da država koristi narod za lično bogatstvo svojih činovnika.
Bakunjin je verovao da srpska država, umesto da oslobodi druge narode, razdvaja i slabi slovenske narode. On je video socijalnu revoluciju kao jedini put ka ujedinjenju, dok je rat smatrao pogrešnim putem koji bi doveo do kolonijalnog podela među velikim silama. Njegovi pogledi su se kretali ka lokalnim federacijama, a eventualno i ka opštoj slovenskoj federaciji.
Srpski socijalisti, uključujući Pašića, bili su pod uticajem Bakunjinovih ideja. U članku „Nacionalno oslobođenje i ujedinjenje“, isticali su potrebu za unutrašnjom reformom srpske države, pozivajući se na samoupravu i federaciju sa susednim narodima. Bakunjinov uticaj na Srbe bio je značajan, iako su njegovi planovi iz 1872. godine obuhvatali širu strategiju okupljanja Slovena u Cirihu.
U aprilu 1872. godine, Bakunjin je sa svojim saradnicima utvrdio plan za stvaranje tajne organizacije pod nazivom Rusko bratstvo, koja bi služila kao jezgro buduće slovenske sekcije u okviru Prve internacionale. U ovoj organizaciji je od Srba izabran samo Manojlo Hrvaćanin, a Bakunjin je putovao u Cirih kako bi realizovao plan.
Kada je stigao u Cirih 4. jula 1872. godine, Bakunjin je učestvovao u osnivanju Slovenske sekcije, a ubrzo je napisao njen program, naglašavajući odbacivanje oficijelnih istina i političkih programa koje bi propisivao Generalni savet. U okviru sekcije, formirao je i Komitet devetorice, koji je predstavljao glavno vođstvo sekcije.
Osim Ruske bratstva, Bakunjin je u Cirihu osnovao i druge organizacije, uključujući Srpsku socijalističku partiju. Ove organizacije su bile ekskluzivne i osmišljene da okupe najodabranije članove. U ovoj atmosferi, Bakunjin je nastojao da poveže srpske socijaliste i aktiviste, uključujući i znamenite ličnosti poput Maše Kojića.
Iako je Bakunjin stvorio mnoge tajne organizacije, njegov pristup bio je revolucionaran prema starim školama, oslanjajući se na konspirativne saveze profesionalnih revolucionara. Smatrao je da je nužno stvoriti jedinstveno telo koje bi moglo da integriše revolucionarnu misao i akciju, kako bi se obezbedila uspešna revolucija.
U narednim danima, očekuje se da će se razmatrati konačni razlaz između Svetozara Markovića i Bakunjina, koji će dodatno osvetliti kompleksne odnose između ovih značajnih figura srpske i međunarodne politike.
