Ovo svedočenje o napadu hrvatske avijacije na izbegličku kolonu srpskih civila iz Krajine, koje se dogodilo kod sela Svodna na Prijedorskoj cesti 8. avgusta 1995. godine, daje uvid u brutalnost sukoba koji je obeležio rat u bivšoj Jugoslaviji. Svedok Žarko Vujanović, tadašnji sekretar mesne zajednice, prisetio se tragičnih događaja koji su se odigrali tog dana, kada su u napadu poginuli Marta i njen sin Rade Galogaža, kao i njihov rođak Mile Malobabić.
Vujanović je opisao kako je dan počeo, kada je video dva aviona koja su dolazila iz pravca Hrvatske. Mnogi ljudi su im mahali, misleći da su to naši avioni. Avioni su leteli na niskoj visini od oko 200 metara, što je dodatno pojačalo osećaj sigurnosti kod prisutnih. Međutim, ubrzo je jedan od aviona ispalio rakete, a svedok je čuo zvuk koji ga je podsetio na dejstvo „praga“. Pogođena je zgrada mesne zajednice, koja je odmah počela da gori. Vujanović je organizovao gašenje požara, a unutar zgrade su se nalazili Borislav Marin i Mirko Vukmir, koji su uspeli da iskoče napolje bez povreda.
Na suđenju za ratne zločine, koje se održava u odsustvu hrvatskih vazduhoplovnih oficira, Vujanović je svedočio o stravičnim posledicama napada. Tokom dva dana, 7. i 8. avgusta, ubijeno je deset osoba, a više od 20 je ranjeno. Pored toga, svedok je naveo da su u mesnoj zajednici izgorele matične knjige, ali su neki dokumenti uspeli da se spasu.
Vujanović je ispričao o užasnim scenama koje je video. Na jednom mestu, nedaleko od magistralnog puta, uočio je staricu koja je grlila svog mrtvog sina invalida, dok je plakala i žalila što nije i ona stradala. Pored toga, ugledao je leš starice na stazi kod škole, okruženog razlivenom krvlju, koja je ostala na tom mestu godinama.
U svojoj izjavi, Vujanović je rekao da je jedna žena iz Svodne ranjena, a kuće Draška Žujića, Branislava Trbojevića i Nikole Žujića su oštećene. Komisija iz Opštine Novi Grad je izašla na teren da proceni štetu. Svedok je naglasio da je kolona izbeglica bila civilna, a da je dan ranije magistralnom cestom prošla vojna kolona sa vojnom tehnikom prema Prijedoru.
Vujanović je opisao i kako su vojnici iz Krajine ostavili oštećena vozila pored puta, a neki su čak bacili oružje u kanal. Toga dana, hrvatska vojska je napadala i Novi Grad, gde je oštećena autobuska stanica, a njegova žena je jedva preživela. Nakon deset dana, Svodna je ponovo bila meta granatiranja, pri čemu je poginula Mira Žujić ispred svoje kuće.
Ova svedočenja, koja se ponavljaju na suđenjima, osvetljavaju užasne posledice rata i stradanja nevinih civila. Napadi na izbeglice i civilne ciljeve predstavljaju ozbiljno kršenje međunarodnih humanitarnih prava. Suđenje hrvatskim vojnim zvaničnicima u odsustvu ukazuje na potrebu za pravdom i odgovornošću za ratne zločine.
Uprkos prošlim traumama, zajednice poput Svodne nastavljaju da se bore za istinu i pravdu. Sećanja na žrtve i njihovu patnju ostaju u kolektivnom pamćenju, a pravda za njihova stradanja mora biti dosledno tražena. Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji podseća na to kako rat može ostaviti duboke ožiljke na društvu, ali i na individualnim životima.
Svedoci kao što je Žarko Vujanović igraju ključnu ulogu u očuvanju sećanja na prošlost i osiguravanju da se slične tragedije nikada ne ponove. Njihova hrabrost da progovore o svojim iskustvima doprinosi procesu pomirenja i razumevanja, ne samo u regionu Balkana, već i širom sveta.
