Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona, poznatog u našem narodu kao Sveti Pantelija. Ovaj značajan dan obeležava se svake godine 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru, a u velikoj meri simbolizuje poštovanje prema ovom svetitelju, koji se smatra zaštitnikom medicine i farmacije.
Sveti Pantelejmon je rodom iz Nikomidije, današnjeg Izmita u Turskoj. Njegov otac Evstorgije bio je bogat neznabožac, dok je njegova majka Evula bila hrišćanka. Panteleon, kako se on prvobitno zvao, prevodi se kao „lav u svemu“, ali mu je kasnije ime promenjeno u Pantelejmon, što ima suprotno značenje. Kao mladić, Pantelejmon je prvo učio u gramatičkoj školi, gde su se izučavale svetovne nauke, a zatim je nastavio sa učenjem lekarskih nauka pod vođstvom poznatog lekara Efrosina. Postao je njegov pomoćnik i pratio ga je na svim njegovim putovanjima.
Preokret u njegovom životu desio se kada ga je starac, progonjeni hrišćanin po imenu Ermolaj, preveo u hrišćanstvo. Pantelejmon je postao veliki hrišćanin koji je svoju lekarsku veštinu koristio da pomaže ljudima. Njegova najpoznatija isceliteljska dela uključuju izlečenje slepog čoveka imenom Hristovim, što je izazvalo gnev drugih lekara, koji su ga prijavili caru Maksimijanu.
Kada je bio priveden pred cara, Pantelejmon se izjasnio kao hrišćanin i ponovo je izlečio oduzetog čoveka, pokazujući svoju veru i moć isceljenja. Car Maksimilijan je tada postavio svetitelja na muke, ali mu se Gospod više puta javljao i isceljivao ga. Na kraju, dok je klečao i molio se na gubilištu, dželat ga je udario mačem po vratu, ali se mač polomio i nije mogao da ga poseče sve dok nije završio svoju molitvu. Na kraju je sam tražio da ga poseku, a prema izvorima, postradao je 304. godine.
Sveti Pantelejmon je duboko poštovan među Srbima, a mnoge porodice danas slave svoju krsnu slavu u njegovo ime. Ovaj praznik ima poseban značaj u životu vernika, koji se okupljaju u crkvama, mole i nude zahvalnost za isceljenje i zaštitu koju im Sveti Pantelija pruža.
U hramovima širom Srbije, vernici se okupljaju da prisustvuju službama, a mnogi donose sveće i ikone Svetog Pantelejmon, moleći ga da ih zaštiti od bolesti i opasnosti. U nekim porodicama, običaj je da se priprema poseban ručak ili slavska trpeza, na kojoj se nalaze različiti specijaliteti, simbolizujući zajedništvo i porodicu.
Sveti Pantelejmon se često prikazuje u ikonografiji sa lekarskim instrumentima, što dodatno naglašava njegovu ulogu kao zaštitnika medicine. Njegova moć isceljenja i danas inspiriše mnoge ljude da se obraćaju za pomoć u trenucima bolesti ili nesreće.
Molitve upućene Svetom Pantelejmonu često se izgovaraju u bolnicama i zdravstvenim ustanovama, gde se vernici nadaju njegovom posredovanju i blagoslovu. U tim trenucima, oni traže utehu i snagu u svojoj veri, nadajući se da će im Sveti Pantelija pomoći da prevaziđu teške trenutke.
Kao zaštitnik medicine, Sveti Pantelejmon ostaje simbol nade i vere za sve one koji se bore sa zdravstvenim problemima. Njegova priča o hrabrosti, veri i ljubavi prema bližnjima nastavlja da inspiriše generacije vernika, podsećajući ih na važnost saosećanja i pomoći drugima.
Na ovaj dan, vernici se okupljaju da proslave život i dela Svetog Pantelejmon, slaveći njegovu hrabrost i posvećenost čoveku. Ove tradicije i običaji nastavljaju da jačaju zajednicu i povezuju ljude kroz veru i ljubav prema Bogu.
