Zima 2025/2026. godine očekuje se da će biti hladnija u odnosu na prethodnih pet zimskih sezona, a profesor dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta predviđa i više snega. Prema njegovim rečima, temperature na planinama bi mogle da padnu do -20 stepeni, dok bi u gradovima mogle dostići -10 do -12 stepeni.
Profesor Valjarević ističe da se ove zime ne može očekivati povratak nekadašnjim zima, ali dodaje da su trenutne oscilacije u atmosferi drugačije nego prošle godine. Uočena je zapadno sibirska oscilacija koja se pojavila blizu severnoatlantske oscilacije. „Optimista sam da ćemo dobiti malo više snega nego prošle godine, ali nisam siguran koliko će to biti“, kaže on. U tom smislu, naglašava da će poslednja dekada novembra i period od 15. decembra do Nove godine doneti značajnije padavine, dok se više snega može očekivati posle 15. januara. Na visinama ispod 1.000 metara nadmorske visine takođe se može očekivati snežni pokrivač, a na planinama više od 20 cm snega nakon 20. novembra.
Klimatske promene i meteorološke prilike ove zime takođe zavise od pojave ciklona. Ako ciklon uspe da probije, padavine će biti veće, dok će u suprotnom, ukoliko ostane anticiklon, biti manje padavina, ali sigurno će temperature biti niže nego prošle godine. Prvi snežni pokrivač već je zabeležen u Srbiji, kako na planinama, tako i u gradovima, a izostanak Miholjskog leta ukazuje na to da bi predstojeća zima mogla biti obeležena jačim prodorima hladnog vazduha.
Miholjskog leta je, inače, bilo najavljeno za kraj prve i početak druge dekade oktobra, ali su se prognoze promenile, pa se očekuje da će maksimalne temperature u narednim danima biti oko 20-21 stepen, a zatim će doći do novog prodora hladnijeg vazduha. Svetski meteorološki sajtovi takođe naglašavaju mogućnost povratka hladnije zime u Evropu, što može značiti i više snega. To je povezano sa slabim ili poremećenim polarnim vrtlogom, što dovodi do nestabilnog mlaznog strujanja i olakšava „bežanje“ hladnog vazduha iz polarnih područja.
Meteorolog Ivan Ristić potvrđuje da je polarni vrtlog trenutno slab, što omogućava česte prodore hladnog vazduha iz pravca severa i severoistoka. „To se već dešava, a ukoliko polarni vrtlog ostane u granicama normale ili slabiji, možemo očekivati česte prodore hladnog vazduha iz Rusije i severne Evrope. Takođe, moguće je stvaranje ciklona i pojava snega“, objašnjava Ristić. Tokom zime, očekuju se česti prodori hladnog vazduha i smena toplijih i hladnijih perioda.
Ristić takođe naglašava da će ove godine izostati pravo Miholjsko leto. U narednih nekoliko dana očekuje se blago zagrevanje, ali u granicama Miholjske jeseni. Sledeće nedelje prognoziran je ponovni sneg na planinama. Izostanak Miholjskog leta obično dovodi do hladnijih zima, što se dogodilo i 2016. godine kada se Dunav čak i zaledio. Sve ukazuje na to da bi slična situacija mogla ponovo da se desi, a to znači jutarnje temperature u nižim krajevima od -10 do -15 stepeni.
Kao što se može primetiti, meteorološke prognoze za zimu 2025/2026. sugerišu da će predstojeće zimske mesece obeležiti niže temperature i potencijalno veće snežne padavine, što može doneti izazove, ali i zimske čari za građane Srbije. S obzirom na sve navedeno, korisno je pratiti vremenske prognoze i biti spreman na promene u vremenskim uslovima.
