U Srbiji je 2019. godine uvedena kazna doživotnog zatvora, koja je zamenila maksimalnu kaznu od 40 godina. Od tada je izrečeno ukupno 18 takvih kazni. Analiza ovih slučajeva pokazuje zabrinjavajući trend u vezi sa žrtvama, jer je u čak 15 od 18 slučajeva reč o ženama i devojčicama, uključujući bivše devojke, emotivne partnerke i supruge počinilaca. Ovaj podatak ukazuje na ozbiljan problem nasilja nad ženama u društvu.
Od 14 presuda koje su se odnosile na žene, 10 je postalo pravosnažno, dok su dve preinačene na blaže kazne, a u tri slučaja još uvek se čeka konačna odluka. Prva pravosnažna presuda doživotnog zatvora u Srbiji izrečena je Ninoslavu Jovanoviću, poznatom kao Malčanski berberin, koji je 2019. godine oteo i zlostavljao maloletnu devojčicu. Jovanović je umro u zatvoru 2022. godine.
Jedina žena koja je prvostepenom presudom osuđena na doživotni zatvor u Srbiji je Aldina Lakota, zbog ubistva svoje svekrve. Međutim, Apelacioni sud je ukinuo ovu presudu i naložio ponavljanje suđenja. Ovo ukazuje na složenost pravnog sistema i potrebu za revizijom presuda.
Naredna pravosnažna kazna doživotnog zatvora izrečena je Dejanu Daboviću, koji je brutalno ubio bivšu devojku u Novom Sadu. Radomir Blagojević služi doživotni zatvor jer je zapalio i usmrtio svoju bivšu partnerku i silovao poznanicu. Takođe, Goran Džonić je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva cele porodice Đokić 2021. godine.
Dejan Pavlović iz Vranja služi kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva supruge nakon godina zlostavljanja, dok je Miloš Nikolić osuđen za ubistvo dvogodišnje devojčice. Miroslav Marković osuđen je zbog ubistva bivše devojke u Pirotu.
Pre uvođenja doživotnog zatvora, maksimalna kazna zatvora bila je 40 godina, a sada je pored doživotne moguće izreći i kaznu od 20 godina. U jednom od slučajeva, Žarko Petrović služi doživotni zatvor zbog ubistva Violet Nikolić, svoje vanbračne supruge.
Apelacioni sud u Beogradu je preinačio presudu Stojanu Iliću, koji je prvobitno bio osuđen na 19 godina zatvora zbog ubistva 16-godišnje devojčice, a sada služi doživotni zatvor. Na drugoj strani, S. S. iz Leskovca bio je osuđen na doživotni zatvor zbog silovanja svoje maloletne ćerke, ali mu je presuda preinačena na 20 godina.
Ovakvi slučajevi otkrivaju ne samo brutalnost dela, već i kompleksnost pravosudnog sistema. Na primer, Vladimir Maksimović, osuđen za ubistvo svoje supruge, izvršio je samoubistvo tokom izdržavanja kazne od 20 godina. Ove tragedije ukazuju na duboke emotivne i psihološke probleme koji pogađaju počinioce i njihove porodice.
Iako je doživotni zatvor uveden kao stroga kazna za najteže zločine, čini se da su sudski procesi često podložni promenama i revizijama. Branislav Radić je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva bivše supruge i njene majke, dok se konačna presuda čeka i u slučaju Martona Robotke, koji je optužen za ubistvo svoje majke.
Ova situacija u Srbiji ukazuje na potrebu za jačanjem zakona koji se bave nasiljem nad ženama i porodicom. Takođe, važno je raditi na prevenciji ovakvih zločina i pružiti podršku žrtvama. Društvo mora prepoznati ozbiljnost ovog problema i raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve.
