Pod sloganom „Energija za budućnost”, akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije” (EPS) obeležilo je juče 130 godina postojanja i rada. Ovaj značajan jubilej podseća na puštanje u rad prve javne elektrane u zemlji, termoelektrane na Dorćolu, 6. oktobra 1893. godine. Ova energija je omogućila osvetljavanje ulica i domaćinstava, kao i pokretanje tramvaja i nekih industrijskih postrojenja, čime je započela elektrifikaciju Srbije.
Dušan Živković, vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a, istakao je bogatu istoriju kompanije, koja je preživela različite teške periode, uključujući dva svetska rata, bombardovanje NATO-a, sankcije, poplave i suše. On je naglasio da je EPS danas postao jedna od najuticajnijih energetskih kompanija u regionu, sa jasnom vizijom daljeg razvoja.
Živković je ukazao na promene koje su učinjene kako bi se EPS reformisao i postao konkurentniji, uzimajući kao uzor najveće evropske kompanije. Napomenuo je da je EPS, inspirisan modelom francuske EDF, prešao na energetski miks koji obuhvata proizvodnju iz uglja, hidroelektrana i obnovljivih izvora energije. „Naša strategija je da nastavimo sa razvojem zelene energije, ali uz ulaganja u modernizaciju postojećih termo i hidro sektora”, rekao je Živković.
Govoreći o izazovima s kojima se EPS suočava, Živković je podsetio na teške trenutke tokom bombardovanja NATO-a kada su zaposleni pokazali izvanrednu stručnost i snalažljivost. U tom periodu, proizvodnja je opala, ali su ulaganja u infrastrukturu kasnije donela rezultate, pa je EPS uspeo da poveća proizvodnju sa 28.000 gigavat-sati na 37.000 gigavat-sati godišnje. Danas je proizvodnja na nivou od 34.000 gigavat-sati, što je rezultat većeg učešća zelene energije.
Živković se osvrnuo i na probleme iz 2021. godine, kada su zagušenja u blokovima bila posledica lošeg kvaliteta uglja i nepažnje u upravljanju. „Svi ovi problemi su prevaziđeni, a proizvodnja uglja je stabilizovana i predvidiva”, rekao je. Trenutne zalihe uglja su više nego dovoljne za stabilno snabdevanje tokom zime.
Godišnja proizvodnja uglja na kolubarskim i kotolačkim kopovima iznosi oko 34 miliona tona, što je dovoljno za snabdevanje termoelektrana. U zimskom periodu, EPS troši nešto više od 17 miliona tona uglja za proizvodnju struje, a smanjenje potrošnje uglja posledica je prelaska toplana na gas i porasta korišćenja obnovljivih izvora energije.
Uprkos izazovima, Živković ističe da EPS ima dovoljno uglja za rad termoelektrana i da se može takmičiti na slobodnom tržištu. Prošle godine, zahvaljujući dobroj hidrologiji i pažljivom upravljanju, EPS je ostvario prihod od 20 miliona evra u prodaji električne energije na berzama.
Živković se osvrnuo i na pitanje privatizacije, naglašavajući da to nije opcija za EPS ili državu, te da je fokus na komercijalizaciji prodaje električne energije. Takođe, ukazao je na greške zemalja koje su se žurno odrekle svojih termo kapaciteta usled svetske energetske krize, rekavši da su neki bili primorani da ponovo aktiviraju svoje termoelektrane.
Na pitanje o smanjenju proizvodnje uglja usled pritisaka Evropske unije, Živković je odgovorio da energetska tranzicija mora biti odmjerena i u skladu sa potrebama domaće energetike. Prioritet ostaje energetska sigurnost, a plan je da se postepeno prelazi na korišćenje obnovljivih izvora dok se istovremeno obezbeđuje stabilnost snabdevanja.
Živković je najavio da će nova termoelektrana „Kostolac B-3” biti puštena u rad po savremenim tehnologijama, uz poštovanje svih evropskih standarda zaštite životne sredine. Pored toga, izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” predstavlja strateški projekat koji će dodatno ojačati sigurnost snabdevanja.
Na kraju, Živković je izrazio optimizam povodom spremnosti EPS-a za grejnu sezonu, ističući da su svi preduslovi stvoreni, a da su zalihe uglja i vode na zadovoljavajućem nivou. Uverava da će EPS obezbediti dovoljno električne energije, kao i u prethodnom periodu, zahvaljujući energetskoj strategiji i planskom upravljanju proizvodnjom.
