Pod sloganom „Energija za budućnost”, akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije” (EPS) juče je obeležilo 130 godina svog rada i postojanja. Prva javna elektrana u Srbiji, termoelektrana na Dorćolu, puštena je u rad 6. oktobra 1893. godine. Ova energija je osvetljavala ulice i domove građana, omogućavajući rad tramvaja i pojedinih industrijskih pogona, čime je započela era elektrifikacije u Srbiji.
Tim povodom, Dušan Živković, vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a, podsetio je na bogatu istoriju kompanije, osvrnuvši se na teške i uspešne trenutke kroz koje je prošla. „EPS je preživeo mnogo toga – dva svetska rata, bombardovanje NATO-a, sankcije, poplave i suše”, rekao je Živković, naglašavajući otpornost i adaptabilnost kompanije tokom svih ovih godina.
EPS je od svog osnivanja do danas postao jedna od najuticajnijih energetskih kompanija u regionu, sa jasnom vizijom i planom za budući razvoj. Inspirisani najvećim evropskim firmama, EPS se reformiše, a Živković je istakao važnost energetske diversifikacije. „Naš energetski miks uključuje proizvodnju iz uglja, hidroelektrana i obnovljivih izvora energije, a naš cilj je da nastavimo s razvojem zelene energije uz modernizaciju postojećih kapaciteta”, dodao je.
Govoreći o izazovima u radu, Živković se osvrnuo na teške trenutke tokom bombardovanja NATO-a, kada su zaposleni pronalazili rešenja za prevazilaženje nedaća. Ulaganja su se isplatila, pa je EPS uspeo da poveća proizvodnju sa 28.000 gigavat-sati na čak 37.000 gigavati godišnje. Danas, proizvodnja iznosi 34.000 gigavati, što se delimično može pripisati povećanju učešća zelene energije.
Ipak, izazovi su prisutni i danas. Godina 2021. bila je teška zbog lošeg kvaliteta uglja i nepažnje, što je uticalo na rad termoelektrana. „To je prevaziđeno, a proizvodnja uglja je stabilizovana”, rekao je Živković.
Trenutno godišnja proizvodnja na kopovima EPS-a iznosi oko 34 miliona tona, a tokom zime se potroši nešto više od 17 miliona tona uglja. Zahvaljujući modernizaciji, toplane su prešle na gas, što je smanjilo potrošnju uglja.
Jedan od najvećih problema s kojima se EPS suočava su promena u kvalitetu uglja i dubina ležišta. Da bi se obezbedila stabilnost snabdevanja, potrebno je ulagati u nove tehnologije i otvarati nove kopove.
EPS je takođe uspeo da ostvari dobru prodaju električne energije na tržištu, sa prihodima od 20 miliona evra u poslednja tri meseca. Živković je istakao da privatizacija nije opcija za EPS, već se fokusiraju na komercijalizaciju svojih proizvoda.
U svetlu trenutne energetske krize, Živković je naglasio da su zemlje koje su žurile da ugase svoje termo kapacitete možda napravile grešku. „Energetska tranzicija mora biti odmerena i prilagođena našim potrebama”, rekao je, dodajući da je važno obezbediti energetsku nezavisnost.
Kada je reč o budućim projektima, Živković je najavio puštanje u rad novoizgrađene termoelektrane „Kostolac B-3”, koja će poštovati sve evropske standarde zaštite životne sredine. Takođe, EPS planira izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, koja će doprineti sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
„Svi preduslovi su stvoreni za grejnu sezonu, a akumulacije su na nivou 600 gigavat časova”, rekao je Živković, naglašavajući da su zalihe uglja na deponijama premašile dva miliona tona.
U zaključku, Živković je istakao važnost stalnog reformisanja kompanije i prilagođavanja savremenim trendovima u energetici. „Promene nabolje treba da budu izazov, a ne bauk”, poručio je, pozivajući sve u EPS-u da nastave s radom i inovacijama u narednim godinama.
