Prota Steva Dimitrijević je ime koje je ostavilo dubok trag u srpskoj istoriji, ali koje danas poznaje mali broj ljudi. Ovaj sveštenik, pedagog, humanista i patriota delovao je u Prizrenu, Skoplju i Pirotu, gde je školovao generacije učenika, među kojima su se nalazili i budući patrijarsi. Vladika Nikolaj Velimirović ga je opisao kao anđela Božjeg za južnu Srbiju.
Dimitrijević je bio most između Istoka i Zapada. Njegovo obrazovanje u Berlinu i Kijevu, kao i saradnja sa ruskim i srpskim intelektualcima, pokazali su njegovu otvorenost prema različitim kulturama. Tokom života, bio je uz svoj narod u najtežim trenucima, čak i kada je sam bio izložen progonima. O njegovom životu i radu decenijama istražuje publicistkinja Zorica Peleš, koja je kroz svoj rad omogućila bolje razumevanje njegovog značaja.
U razgovoru za emisiju „Na ivici“, Peleš otkriva zašto je prota Steva prećutkivan, kakav je bio njegov put i koje nasleđe ostavlja budućim generacijama. Ona ističe da je prota Steva bio jedan od najznačajnijih duhovnika i patriota, ali da se o njemu malo zna. Njegov obrazovni rad u Prizrenu i Skoplju, gde je stvorio uzorne obrazovne institucije, ostavio je dubok utisak na razvoj obrazovanja u južnoj Srbiji.
Od 1899. godine, kada je postavljen za rektora Bogoslovije u Prizrenu, prota Steva je stvorio pravu oazu obrazovanja. U tri godine, uspeo je da razvije voćnjake, vinograde i vodovode. Kasnije, kada je prešao u Skoplje, ponovo je postigao izuzetne rezultate, dovedavši ugledne profesore i obrazovane ljude. Njegovo delovanje je obeležilo prelaz iz 19. u 20. vek, ali nije bilo lako. Naime, uprkos svojim zaslugama, prota Steva često je nailazio na osporavanja i protivljenja. Njegov doprinos Narodnoj biblioteci u Beogradu, gde je poklonio više od 6.000 rukopisa i starih knjiga, nije bio dovoljno prepoznat.
Kao čovek koji je bio uz svoj narod, prota Steva je stekao poštovanje običnog sveta. Tokom Prvog svetskog rata, kada je srpska vojska povlačila preko Albanije, odlučio je da ostane uz narod umesto da beži. Njegova hrabrost i posvećenost ljudima, čak i kada su ga Bugari vezali i pripremali se da ga streljaju, pokazali su koliko je bio cenjen. Kraljevi su ga poštovali, a njegov uticaj na srpski narod bio je neprocenjiv.
Zorica Peleš, koja decenijama prikuplja građu o prota Stevi, smatra da je njen životni poziv da ga otrgne od zaborava. Njeno istraživanje i sakupljanje materijala o Dimitrijeviću pridonose očuvanju njegovog nasleđa. Zahvaljujući njenom radu, prota Steva Dimitrijević će možda ponovo dobiti mesto koje zaslužuje u srpskoj istoriji.
