Dejan Ševković, trener pasa, nedavno je postao centralna figura inspirativne priče kada je uspeo da dovede Liju, psa lutalicu, do filmske uloge. O ovom fascinantnom putu govorio je u emisiji „Hajde da razgovaramo“. Ševković je otkrio da je Liju pripremao dva i po meseca, što je bio izazovan, ali i nagrađujući period za oboje.
„Lija je pas koji je udomljen. Nakon razgovora sa ekipom iz filma, dogovorili smo se da je sprema za filmsku ulogu. Došla je kod mene na dva i po meseca obuke kako bismo je pripremili za set. Prvo što sam morao da uradim je da uspostavim dobar kontakt s njom, jer me je prvi put videla. Bilo je važno da pas ostane kod mene zbog ozbiljnosti obuke, a zatim sam napravio plan koji sam kasnije primenjivao,“ rekao je Ševković.
Tokom emisije, Ševković je podelio svoja iskustva o prvom susretu sa Lijom, kao i o napornim snimanjima na setu. „Lija je bila pažljivo pripremana. Procena je bila ključna, a prema njoj sam se držao plana. Film je emotivan i imamo ulogu psa, treninzi su bili naporni, ali i snimanja,“ istakao je. On je takođe napomenuo da se dešavalo da ono što su vežbali kod kuće nije funkcionisalo na setu. „Svake noći smo snimali na drugačijoj lokaciji, gde je pritisak bio mnogo veći i gužva je bila neizbežna,“ dodao je.
Ševković je naglasio da je Lija pas blage naravi, što je dodatno olakšalo obuku, ali je istovremeno predstavljalo izazov. „Neki psi se prirodno boje ljudi, a pas je životinja koja ne sme da bude pod velikim pritiskom. Oni ne vole gužvu, saobraćaj i buku. Zbog toga je bilo izazovno raditi s njom na snimanju filma. Trener i pas moraju da razviju poseban odnos, bez šablonskog pristupa,“ objasnio je.
Treninzi su bili teški i dugotrajni. „Stres na setu je bio visokog intenziteta, a ponekad se prenese i na psa. U takvim situacijama, uvek sam sklanjao Liju,“ rekao je Ševković, ističući važnost brige o psu tokom snimanja.
Priča o Liji naglašava da poreklo psa ne definiše njegove mogućnosti, već prilike i posvećenost ljudi koji s njim rade. Uz strpljenje, poverenje i razumevanje, Lija je uspela da ispuni i najzahtevnije zadatke na filmu. Ovakvi primeri podsećaju nas koliko su psi izuzetni saveznici čoveka, kako na filmu, tako i u stvarnom životu.
Ševković je na kraju dodao kako je važno razumeti prirodu psa i prilagoditi se njegovim potrebama kako bi obuka bila uspešna. On veruje da je Lija dokaz da, uz odgovarajuću podršku, čak i pas iz azila može postići neverovatne stvari. „Njena priča može inspirisati mnoge ljude da ne gube nadu u životinje koje su zaboravljene,“ zaključio je Ševković.
Celo gostovanje možete pogledati u videu koji se nalazi iznad teksta, a ova priča o Liji i Dejanovoj posvećenosti obuci pasa sigurno će zaintrigirati sve ljubitelje životinja.
