Na današnjoj sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, prihvaćen je Predlog zakona o dopunama Zakona o nauci i istraživanjima, koji je podnela Vlada. Odbor je preporučio Narodnoj skupštini da usvoji ovaj zakon, koji ima za cilj usklađivanje sa evropskom regulativom, posebno u vezi sa Evropskim konzorcijumom za istraživačku infrastrukturu (ERIK).
Državna sekretarka u Ministarstvu za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, Marija Gnjatović, obrazlažući dopunu, naglasila je značaj otvaranja novih prilika za naučno-istraživačku zajednicu. Ova dopuna omogućava pristup različitim klasterima, konzorcijumima i međunarodnoj saradnji. Srbija je već stekla mogućnost učešća u programu Horizont Evropa, što joj omogućava i članstvo u ERIK konzorcijumu. Gnjatović je istakla da je pravno uređivanje ovih pitanja kroz dopunu zakona najbolji pristup i rezultat saradnje sa TAIEX ekspertima.
Razlozi za donošenje ove dopune, prema Gnjatović, proizlaze iz preporuka Evropske komisije iz godišnjeg izveštaja za 2024. godinu. U izveštaju se preporučuje da Srbija uskladi svoje zakonodavstvo sa uredbom o Konzorcijumu za evropsku istraživačku infrastrukturu. Pored toga, Srbija je preuzela obaveze u okviru reformske agende za period do kraja 2026. godine, sa posebnim fokusom na razvoj naučnog i inovacionog ekosistema. Usklađivanje pravnog okvira za učešće i osnivanje ERIK konzorcijuma je jedan od ključnih koraka u realizaciji ove reforme.
Ova dopuna zakona ne samo da odgovara na preporuke Evropske komisije, već i podržava razvoj istraživačke infrastrukture koja će omogućiti bolju saradnju između naučnih institucija u Srbiji i širom Evrope. Ministarstvo nauke se nada da će kroz ovaj zakon stvoriti povoljnije okruženje za istraživanje i inovacije, što će doprineti jačanju konkurentnosti Srbije na međunarodnoj sceni.
U okviru ERIK konzorcijuma, Srbija će moći da učestvuje u različitim projektima koji se fokusiraju na razvijanje i unapređenje istraživačke infrastrukture. To podrazumeva pristup savremenim tehnologijama i znanjima koja će biti od suštinskog značaja za razvoj naučnih istraživanja u zemlji. Očekuje se da će ovo povećati kvalitet istraživačkog rada i omogućiti naučnicima iz Srbije da se povežu sa kolegama iz drugih zemalja, razmenjujući iskustva i znanja.
Dopuna zakona takođe ukazuje na opredeljenje Srbije da se integriše u evropske tokove i postane aktivan učesnik u globalnoj naučnoj zajednici. Gnjatović je naglasila da je usklađivanje sa evropskim standardima od ključnog značaja za unapređenje naučne i istraživačke politike u zemlji. Srbija se suočava sa izazovima u oblasti nauke i istraživanja, a ova dopuna zakona je jedan od načina da se ti izazovi prevaziđu.
U narednom periodu, očekuje se da će Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nastaviti da radi na unapređenju zakonodavnog okvira koji će podržati naučno-istraživačku zajednicu. Kroz ove zakonske promene, Srbija ima priliku da postane lider u regionu u oblasti nauke i inovacija, što će doprineti ukupnom razvoju društva.
S obzirom na sve veći značaj nauke i inovacija u savremenom društvu, ove promene dolaze u pravom trenutku. Ulaganje u istraživanje i razvoj je ključno za ekonomski rast i društveni napredak, a Srbija se trudi da uhvati korak sa savremenim svetskim trendovima. Očekuje se da će usvajanje ovog zakona doneti nove mogućnosti i poboljšati uslove za rad naučnih radnika u zemlji.
