Branilac Vladimira i Miljane Kecmanović, advokat Irina Borović, u završnoj reči u Višem sudu u Beogradu osporila je navode optužnice, tražeći oslobađanje svojih klijenata. Optuženi su za zanemarivanje deteta i teško delo protiv opšte sigurnosti, a Borović je istakla da nije dokazano da su počinili krivična dela koja im se stavljaju na teret. Ona je naglasila da se optužnica zasniva na izjavama Vladimira Kecmanovića nakon tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja 2023. godine, kada je njegov sin Kosta počinio zločin.
Borović je objasnila da je kofer iz kojeg je Kosta uzeo pištolje bio obezbeđen, sa katancom i šifrom, naglašavajući da je oružje bilo pravilno čuvano. Odbacila je tvrdnje da je otac pokušavao da prebacuje krivicu na nekog drugog, navodeći da je Kosta sam rekao da je sa mukom pronašao pištolje, te da ih je vratio na mesto nakon što ih je ukrao. Istakla je da su roditelji u tom trenutku bili na poslu i nisu mogli da se bave pretragom njegove sobe.
Advokat je takođe ukazala na to da pucanje iz vatrenog oružja nije zabranjeno i da nije dokazano da je obuka koju je Kosta imao u streljani predstavljala opasnost. Ona je napomenula da je tužilaštvo, zbog tragičnih posledica, moralo da optuži Kecmanoviće, iako ne postoje dokazi koji bi potvrdili vezu između njihovih radnji i onoga što se desilo u školi.
Borović je istakla da su Kecmanovići optuženi za zanemarivanje, iako nije bilo dokaza da su zapustili Kostu. Istakla je da je Kosta, nakon što je bio napadnut u školi, dobio podršku od svojih roditelja i da su njegovi problemi bili prepoznati. Prema njenim rečima, Kosta je bio kod neurologa, a ne kod psihijatra, te da nije bilo dokaza da su roditelji propustili da mu pruže potrebnu pomoć.
Ona je takođe ukazala na to da su navodi o Kostinoj emocionalnoj zapuštenosti neutemeljeni, naglašavajući da je Kosta rekao da ne zamera roditeljima i da su oni bili uz njega. Navela je da se ne može smatrati da svaki roditelj koji ne proverava telefonske poruke svog deteta snosi krivicu za dela koja dete može učiniti.
Advokat Borović se osvrnula na to da bi, ukoliko bi se roditelji krivično gonili zbog postupaka svoje dece, to dovelo do apsurdnih situacija. Takođe je dodala da je u optužnici navedeno da je Vladimir Kecmanović svojim delovanjem doprineo upotrebi oružja, ali da to nije potkrepljeno argumentima.
Borović je zaključila da su Kecmanovići već dovoljno pogođeni tragedijom i da im ne treba prebacivati dodatnu odgovornost, naglašavajući da Kosta nije imao nikakav pritisak od strane roditelja prilikom donošenja svoje odluke. U ovom kontekstu, iznela je i informaciju da je Kosta, tokom suđenja, izjavio da ne krivi roditelje za svoje postupke.
Drugi branilac, Borivoje Borović, naveo je da je Vladimir Kecmanović bio spreman da potpiše priznanje, ali mu je prećeno da će optužiti i njegovu suprugu, a njihovu ćerku poslati u hraniteljsku porodicu. On je naglasio da su emocije važan deo, ali da se u ovom slučaju moraju sagledati i činjenice, ističući da nema dokaza o zanemarivanju.
On je istakao da Miljana Kecmanović, iako ne pokazuje emocije, oseća veliku bol zbog situacije i dodao da nije dokazano da je počinila krivično delo. Na kraju, Borović je apelovao na razumevanje i empatiju, umesto na mržnju i osudu, naglašavajući da su Kecmanovići pogođeni tragičnim događajem i da ne bi trebalo dodatno opterećivati njihove živote.
