Zdravko Šotra, renomirani reditelj i scenarista, preminuo je u noći 8. oktobra 2025. godine u Beogradu, u 93. godini života. Njegov odlazak ostavio je dubok trag u svetu televizije i filma na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Tokom svoje bogate karijere, Šotra je režirao i osmislio više od 120 televizijskih i filmskih ostvarenja, ostavljajući za sobom neizbrisiv pečat u kulturnoj sceni.
Rođen 14. februara 1933. godine u Stocu, Zdravko Šotra je svoj put ka umetnosti započeo na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je diplomirao režiju 1954. godine. Njegova karijera je počela 1958. godine kada je zaposlen na Televiziji Beograd, gde je ostao aktivan sve do 2001. godine. Tokom svog rada, Šotra je bio jedan od pionira televizijskog stvaralaštva, svedočeći usponu ovog medija u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.
Šotra je bio poznat po serijama koje su ostavile trajan uticaj na generacije gledalaca. Njegove najpoznatije serije uključuju „Više od igre“, koja je emitovana 1977. godine, i „Priče iz majstorske radionice“ iz 1982. godine. Takođe je režirao i popularne emisije poput „Obraz uz obraz“, koje su vodili poznati glumci Dragan Nikolić i Milena Dravić.
Osim televizije, Šotra je režirao i niz uspešnih filmova. Njegova adaptacija romana Stevana Sremca „Zona Zamfirova“ iz 2002. godine postala je najgledaniji domaći film svih vremena, sa više od 1.200.000 gledalaca u bioskopima. Među njegovim filmovima su se našli i ratni film „Igmanski marš“ (1983), politička drama „Braća po materi“ (1988), istorijski film „Boj na Kosovu“ (1989), tinejdžerska komedija „Lajanje na zvezde“ (1998), kao i krimi komedija „Pljačka trećeg rajha“ (2004).
Zdravko Šotra je takođe bio autor nekoliko knjiga, uključujući autobiografiju „Držeći se za vazduh“ objavljenu 2013. godine, kao i „Mojih 500 glumaca“ iz 2024. godine. Njegov doprinos kulturi i umetnosti prepoznali su mnogi, a od njega su se oprostili brojni javni i kulturni radnici.
Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije, istakao je da je Šotra ostavio dragocenu zadužbinu programa svih žanrova na televiziji. Karl je napomenuo da je Šotra bio svedok osnivanja Televizije Beograd i aktivno je doprinosio razvoju televizijskog medija. „U kući u kojoj je proveo radni vek, napravio je dragocenu zadužbinu programa svih žanrova“, rekao je Karl, podsećajući na Šotrine uspešne serije i emisije.
Reditelj Ratko Dmitrović nazvao je Šotru „kolosalnim imenom srpskog televizijskog i filmskog stvaralaštva“. Dmitrović je istakao da će se Šotra pamtiti po svojim delima, koja su ostavila neizbrisiv trag na kulturu. Pisac Đorđe Matić je na društvenim mrežama izrazio zahvalnost Šotri za radosti koje je doneo kulturi.
Šotra je bio omiljen među glumcima i muzičarima, a mnogi su isticali njegovu sposobnost da stvara nezaboravne likove i priče. Glumica Sloboda Mićalović se zahvalila Šotri na poverenju i prijateljstvu, dok je muzičarka Biljana Krstić istakla kako je radila na muzici za seriju „Zona Zamfirova“ zahvaljujući njemu.
Zdravko Šotra ostavlja iza sebe bogat opus i neprocenjivo kulturno nasleđe. Njegova dela će i dalje inspirisati buduće generacije umetnika, a njegovo ime će zauvek ostati upisano u istoriji srpskog filma i televizije. Odlazak ovog velikana umetnosti je gubitak ne samo za njegovu porodicu i prijatelje, već i za celu kulturnu zajednicu koja će ga pamtiti sa poštovanjem i divljenjem.
