Generalno, Elektroprivreda Srbije (EPS) danas posluje stabilnije i predvidljivije nego u prethodnim godinama. U intervjuu za „Politiku“, Oluf Ulset, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, ističe kako su, čak i u izazovnoj godini 2025, kada je hidrologija na Dunavu bila najlošija u poslednjih 35 godina, postigli prihvatljive proizvodne i finansijske rezultate. EPS je u poslednje tri godine kontinuirano profitabilan, a prošle godine su povećali svoj proizvodni portfolio za 426 megavata, uključujući i korišćenje energije vetra.
Jedan od važnih aspekata poslovanja EPS-a je i poboljšana interakcija sa korisnicima. U 2025. godini, više od milion korisnika koristi uslugu „EPS Uvid u račun“, što ukazuje na pozitivan trend elektronskog računa koji donosi benefite u obliku popusta i veće efikasnosti, ali i doprinosi očuvanju životne sredine.
Ipak, EPS se suočava sa izazovima. Ulset naglašava da je u toku projekat transformacije kompanije koji ima za cilj poboljšanje organizacionih i upravljačkih procesa. Iako se postignuti napredak može smatrati dobrim, kvalitet, integritet i efikasnost poslovnih procesa još uvek zahtevaju dodatna ulaganja. Takođe, značaj bezbednosti i zdravlja na radu je nešto na čemu će EPS morati dodatno da radi.
U kontekstu energetske tranzicije, EPS teži da podrži dugoročne energetske i klimatske politike Republike Srbije. Akcioni plan dekarbonizacije, koji je nedavno usvojen, sadrži strategije za smanjenje emisija i uticaja klimatskih promena u narednih 15 godina. Ključna ulaganja u obnovljive izvore energije, poput projekata izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i velikog solarnog projekta, predstavljaju oslonac za buduće poslovanje.
Ulset ističe da ne veruje da postoji sukob između rasta i dekarbonizacije. Naprotiv, vreme planiranja i izgradnje solarnih sistema i energetskih sistema na bazi gasa je često kraće u poređenju sa tradicionalnim termo kapacitetima. Takođe, spoljno finansiranje za projekte koje ne koriste ugalj postaje sve dostupnije. Prošle godine su vladine aukcije za nove solarne kapacitete potvrdile da se relevantni kapaciteti mogu osloboditi u kratkom roku po konkurentnim cenama.
U javnim raspravama sve više se pominje mogućnost da EPS preuzme projekte kao što su vetroelektrana „Plandište“ od Naftne industrije Srbije, kao i TE-TO Pančevo. Ulset ne želi da komentariše konkretne projekte, ali smatra da će restrukturisano vlasništvo nad NIS-om biti korisno za srpski energetski sektor. EPS već ima značajan investicioni portfelj, ali su otvoreni za razmatranje novih mogućnosti razvoja.
U zaključku, EPS se suočava sa brojnim izazovima, ali i sa značajnim prilikama. Ulaganjem u obnovljive izvore energije i unapređenjem poslovnih procesa, kompanija teži da postane lider u energetskom sektoru Srbije, istovremeno poštujući ciljeve dekarbonizacije i očuvanja životne sredine. U narednim godinama, očekuje se da će EPS nastaviti da jača svoju poziciju na tržištu, dok se suočava sa izazovima koje donosi energetska tranzicija i konkurencija na domaćem i regionalnom nivou.
