Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, zatražio je ostavku generalnog direktora Intela, Lip-Bu Tana, zbog izveštaja o njegovim vezama sa Kinom. Ova situacija se razvila u trenutku kada se Intel suočava sa izazovima na tržištu čipova i kada je Tan preuzeo vođstvo kompanije u martu, pokušavajući da je povrati na put stabilnosti nakon opadanja prodaje.
Tramp je u objavi na društvenoj mreži Truth Social nazvao Tana „sukobljenim“ i istakao da je njegov interes u vezi sa Kinom ozbiljna prepreka. U objavi je napisao da Tan mora odmah da podnese ostavku, ali nije pružio dodatne detalje o razlozima koji stoje iza ovog zahteva.
Zahtev Trampa usledio je nakon pisma republikanskog senatora Toma Kotona, koje je upućeno predsedniku odbora Intela, Frenku Jiriju. Koton je izrazio zabrinutost zbog Tanovih navodnih veza sa Pekingom i dovodio je u pitanje njegov integritet, kao i potencijalne rizike po nacionalnu bezbednost zbog Tanovih ulaganja u kineske kompanije, uključujući one povezane sa vojskom. Ove informacije su prvi put objavljene u aprilu od strane Rojtersa.
Senator Koton je postavio pitanje da li je odbor zahtevao od Tana da u potpunosti otkrije svoje veze i da se oslobodi kompanija, s obzirom na to da Intel dobija federalno finansiranje u okviru američkog odbrambenog programa. Takođe je ukazao na Tanovu prethodnu ulogu u Kejdens Dizajnu, kompaniji koja se suočila sa pravnim problemima zbog kršenja američkih zakona o izvozu.
Koton je na društvenoj mreži X napisao: „Novi izvršni direktor Intela navodno ima duboke veze sa kineskim komunistima. Američke kompanije koje dobijaju vladine grantove treba da budu odgovorni upravnici novca poreskih obveznika i da se pridržavaju strogih bezbednosnih propisa. Upravni odbor Intela duguje Kongresu objašnjenje.“
Nakon Trampove objave, akcije Intela su pale za skoro 5% u pretprodajnom trgovanju, iako su se kasnije oporavile. Kompanija Intel i njen generalni direktor nisu komentarisali situaciju kada su mediji zatražili izjašnjenje.
Ova kontroverza dolazi u trenutku kada su tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine na visokom nivou. Oba nacija se već dugi niz godina takmiče u tehnološkom sektoru, posebno u oblasti poluprovodnika. Rivalstvo između dve zemlje dodatno se pojačalo kada je Tramp uveo tarife na kineski uvoz, optužujući Peking za nefer trgovinske prakse.
Iako je privremeni sporazum odložio većinu mera do 12. avgusta, Tramp je nedavno zapretio dodatnim tarifama zbog kineskih energetskih veza sa Rusijom. Kina je osudila Trampove pretnje, nazivajući ih kršenjem međunarodnih trgovinskih pravila.
Ova situacija oko Tana i Intela samo je jedan od mnogih izazova sa kojima se suočavaju američke kompanije koje posluju u globalnom okruženju, gde su politički i ekonomski interesi često u sukobu. U ovom kontekstu, Trampov zahtev za ostavkom može imati značajne posledice ne samo za Intel, već i za širu industriju poluprovodnika i američko-kineske odnose.
S obzirom na sve veće tenzije između dve zemlje, tržište čipova može biti podložnije promenama, a odluke koje donose ključni lideri industrije mogu imati dalekosežne efekte. U svetu gde tehnologija igra ključnu ulogu u nacionalnoj bezbednosti, ovakvi zahtevi i kontroverze postaju sve važniji za razumevanje globalne ekonomske dinamike.
Trampov zahtev za ostavkom Tana može se smatrati delom šire strategije za jačanje nacionalne bezbednosti i osiguranje da američke kompanije ostanu neovisne i sigurne od stranih uticaja. U narednim danima i nedeljama biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na Intel i industriju čipova u celini.
